Od nekadašnjeg srpskog giganta Viskoze ostale samo ruševine: Mladi Lozničanin našao način da sačuva fabriku

Foto: Dušan Kovačević

Kompleks "Viskoze", nekada giganta hemijske industrije, danas je ruglo Loznice. Od fabrike koja je osnovana 1952. godine posle zaustavljanja proizvodnih traka 2005. i stečaja 2009. godine ostale su samo ruševine kao posle najveće kataklizme za koje Lozničani kažu da je idealna scenografija za horor filmove.

Nakon što je na fabriku stavljen katanac lopovi su je potpuno "očerupali" i odneli sve što se moglo prodati na otpadima. Zahvaljujući studentu Aleksandru Kostiću (25) nešto je ipak sačuvano. On je u poslednje tri godine iz ruševina nekadašnje fabrike spasao bogatu i neprocenjivo vrednu dokumentacija, po njegovoj proceni oko 20.000 snimaka sa negativa, crno-belih i kolor filmova, zajedno sa izrađenim fotografijama.

Teme za vas

- Zainteresovala me sudbina fabrike u kojoj su nekada radili i moji roditelji. U napuštenoj fabrici pre tri godine sam slučajno pronašao veliki broj negativa i starih fotografija i začudio se kako se ni jedna institucija nije potrudila da sačuva takvu dokumentaciju. Od tada sam u razveljenim ormarima i stolovima po razrušenim kancelarijama do sada sam sakupio veliki broj crno-belih i kolornih filmova kao i izrađenih fotografija i uspeo da sredim jedan mali deo - nastavlja Aleksandar.

Negative je najpre očistio od prljavštine, a onda nabavio skener i krenuo da digitalizuje snimke. Jedan mali deo iz perioda prvih godina rada fabrike je potom odštampao i pripremio za izložbu.

U jednoj kancelariji nekadašnje upravne zgrade, koju je prethodno uz pomoć majke očistio od šuta, paučine i prljavištine postavio je samo mali broj, oko 150 fotografija.

U ambijentu oronulih zidina koji svedoči o propasti fabrike, fotografije su govorile o zlatnom periodu početka rada fabrike koja je bila nosilac privrednog razvoja Loznice, bivše Jugoslavije i na kraju Srbije.

- Nisam ni slutio da će doći veliki broj ljudi. Najviše je bilo nekadašnjih radnika, od kojih su mnogi posle propasti fabrike prvi put ušli u fabrički krug. Bilo je veoma emotivno, neki su i suzu pustili kada su videli kako danas izgleda fabrika ili kada su na fotografijama prepoznali pogone u kojima su nekada radili - kaže Aleksandar.

On je iz razdoznalosti, koja ga je prvi put odvela u napuštenu fabriku nakon dugo godina od kada je u fabrički krug ušao kao dete držeći majku za ruku sačuvao pet decenija istorije fabrike, ali i grada.

- Niko kome je to bio posao ili obaveza nije se potrudio da sačuva bogatu arhivu već je ona ostala razbacana po ruševinama i 15 godina od kako je fabrika ugašena. Sada se javljaju pojedinici koji su valjda namirisali da mogu da zarade i mole da im ustupim negative i fotografije. Zahvalio sam im se ljubazno na interesovanju i mada ima još dosta posla neću odustati dok sve što sam prikupio ne očistim i digitalizujem - kaže na kraju Aleksandar.

(Telegraf Biznis)