Znate li koliko troše i zagađuju klima uređaji? Evropska metropola razvija ekološku zamenu

Foto: Shutterstock

Broj toplih dana u Beču se udvostručio u poslednjih trideset godina, dok je ove godine jun bio četvrti najtopliji mesec od kada se vrši merenje u Austriji.

Potreba za klimatizacijom će nastaviti da raste, zbog čega bečka gradska kompanija "Wien Energie", najveći austrijski snabdevač energijom, već 15 godina radi na razvoju daljinskog hlađenja.

Teme za vas

Koncept daljinskog hlađenja predstavlja ekološku i klimatski prihvatljivu alternativu uobičajnoj klimatizaciji. Trenutno se u evropskoj metropoli 180 zgrada rashlađuje snagom od 200 megavati. Time se smanjuje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto i potrošnja energije za 70 odsto, u odnosu na uobičajnu klimatizaciju.

Do 2030. godine snaga daljinskog hlađenja u Beču bi trebalo da bude proširena na 350 megavati, što će zameniti energetski kapacitet 100.000 konvencionalnih klima-uređaja. Daljinsko hlađenje se generiše u vidu hladne vode u posebnim centralama, uz pomoć rashladnih uređaja.

Voda koja je ohlađena na oko pet do šest stepeni celzijusa direktno se transportuje do potrošača putem mreže za daljinsko hlađenje i distribuira kroz interne rashladne sisteme u zgradi. Voda apsorbuje toplotu iz zgrade i transportuje dalje.

Ponovno hlađenje se takođe vrši centralno - korišćenjem rečne vode ili dajinskog grejanja. Za rad rashladnih uređaja se pored električne energije koristi i otpada toplota.

(Telegraf Biznis)