Na bečkim putevima manje vozila: Presudili rad od kuće, cene goriva i naplata parkinga

Kako je pokazala aktuelna analiza Saobraćajnog kluba Austrije (VCÖ) u prvoj polovini 2022. godine na bečkim auto-putevima bilo je manje automobila, ali delimično više transportnog saobraćaja nego pre početka pandemije.

Sa 28,7 miliona automobila izbrojanih u prvoj polovini 2022, na auto-putu A23 kod merne stanice Dunavsko ostrvo u Beču, to je bio najfrekventniji deo auto-puta u Austriji. U poređenju sa prvom polovinom 2019, na bečkim auto-putevima i brzim putevima je manje automobila u saobraćaju.

Teme za vas

Uvođenjem obaveznog plaćanja parkinga na celoj teritoriji grada - smanjenje broja vozila je izraženije nego u drugim gradskim područjima.

U poređenju sa prvom polovinom 2021. godine, kada je u januaru bio lokdaun, bilo je za 1,7 miliona automobila više, ali u poređenju sa istim periodom 2019. godine - bilo je 3,1 milion automobila manje.

Međutim, auto-put A23 nije izuzetak: na devet od deset brojnih stanica na auto-putevima u Austriji bilo je manje automobila nego u prvoj polovini 2019. godine. Na skoro više od polovine brojnih stanica bilo je za pet odsto manje automobila.

- Razlog su visoke cene goriva, ali je i rad od kuće koji je više zastupljen nego pre početka pandemije. Pored auto-puteva na gradskom području Beča, takođe je zabeleženo i visoko opterećenje na auto-putevima na području Linca, Graca i Insbruka. Poslovnice i preduzeća mogu da daju veliki doprinos smanjenju problema u saobraćaju, tako što će primeniti

menadžment mobilnosti. To konkretno znači, da se na primer zaposlenima ponudi karta za korišćenje javnog prevoza, da im se obezbede bicikli za vožnju do posla, kao i pogodnosti za organizovanu zajedničku vožnju. Takođe manje službenih vozila je isto jedna mera koja štedi troškove i smanjuje vožnju automobilom", ističe VCÖ ekspert Mihael Švendinger.

Osim toga, za putovanje iz unutrašnjosti do grada potrebna je bolja povezanost javnog prevoza i biciklističkih staza.

Foto: shutterstock.com

- Kod transporta robe trebalo bi se delovati na više nivoa i tu Austrija može da se ugleda na Švajcarsku. Najpre, trebalo bi pojačano kontrolisati pridržavanje ograničenja brzine, za kamione 80 km/h, i to kao u Švajcarskoj, bez velikodušnih granica tolerancije. Drugo, transport robe bi trebalo sve više prebaciti na železnicu. Uticaj na teretni transport ima svakako i ponašanje potrošača: proizvodi sa dugim rokom trajanja umesto robe koja se baca, kao i regionalni i sezonski proizvodi doprinose tome da se smanji broj pređenih kilometara - naglašava stručnjak auto-moto kluba VCÖ.

I pored povećanog transportnog saobraćaja na auto-putevima je mnogo više automobila nego kamiona, pokazala je analiza. I u drugim austrijskim pokrajinama je znatno više automobila nego kamiona na putevima. "Ograničenje brzine u čitavoj Austriji sa 130 km/h na 100 km/h ne samo da bi smanjilo potrošnju goriva i emisiju CO2 već i saobraćajnu buku i rizik od saobraćajnih udesa. Manje udesa znači manje gužve", objašnjava VCÖ-ekspert Švendinger.

(Telegraf Biznis)