"Minimalac mora da obezbedi pristojan život": Kakve su plate u Evropi? Jednu zemlju je teško sustići

Dok mnoge evropske privrede, kompanija ali i domaćinstva, ovih dana grcaju u dugovima, logično se nameće pitanje da li će i koliko rast cena pratiti i rast plata.

Za dobar deo populacije, to nije realnost.

Teme za vas

S druge strane, inflacija je uzela maha i građani se sve teže nose s troškovima života: počev od hrane pa do računa za energiju. Nedavno smo pisali o stanju na nivou Evrope kada je reč o prosečnim platama, a sada prenosimo aktuelne podatke vezane za minimalnu zaradu.

Još početkom juna 2022, postignut je dogovor za države članice EU, prema kojem se mora osigurati da minimalna plata obezbedi pristojan životni standard. Ali, šest od 27 zemalja članica EU nema tu "dostojnu minimalnu platu" i neće biti u obavezi da je uvede.

Prema dogovoru, 21 zemlja koji to omogućava, moraće da poštuje zajednička pravila, ali ne i iste stope. Procenjuje se da jedan od 10 radnika širom Unije zarađuje minimalnu platu, ali nivoi se dramatično razlikuju od zemlje do zemlje.

U Nemačkoj, parlament je ranije letos podržao povećanje stope - sa sadašnjih 9,82 evra po satu na 12 evra, i to bi trebalo da krene s primenom u oktobru.

Luksemburg ima daleko najveću minimalnu zaradu od 13,05 evra po satu, ili oko 2.300 evra mesečno, a slede Irska, Holandija, Nemačka i Belgija. Najniži je minimalac u Bugarskoj - 2,19 evra po satu ili oko 360 evra na mesečnom planu. Ispred Bugarske su samo Mađarska i Rumunija.

- Nova pravila o minimalnim platama će zaštititi dostojanstvo rada i osigurati da se rad isplati - rekla je svojevremeno predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen. Iz Evropskog parlamenta su poručili da ovaj sistem omogućava da radnici u prodavnicama, čistači i poštanski radnici dobiju "pravednija primanja".

Foto: shutterstock.com

Kako nalaže direktiva EU, nacionalna minimalna zarada mora da omogući radnicima pristojan život, uzimajući u obzir troškove života i širi nivo plata. Ali, 22 zemlje EU pale su na tom testu.

Svaka vlada koja želi da proveri da li je njihova minimalna plata adekvatna, treba da koristi model "potrošačke korpe", roba ili usluga, ili da postavi nivo na 60% bruto srednje plate i 50% bruto prosečne zarade. U zemljama u kojima je manje od 80% radnika obuhvaćeno kolektivnim pregovaranjem, biće potreban akcioni plan da se to poveća.

Recimo, Austrija, Kipar, Danska, Finska, Italija i Švedska oslanjaju se na kolektivno pregovaranje o platama.

Podsećamo, u Srbiji kreću pregovori za minimalac za 2023. godinu.

(Telegraf Biznis)