• 0

Da li su naše navike postale digitalnije? (ANKETA)

Ukratko – da. Svet je doživeo digitalnu transformaciju i veliki broj radnji koje su ranije zahtevale naše fizičko prisustvo sada možemo obaviti jednim klikom. Ipak, za mnoge „digitalno“ još uvek predstavlja nepoznanicu

  • 0
mobilni telefon, mobilno digitalno plaćanje

Foto: Shutterstock

Brzina pojavljivanja novih naučnih i tehnoloških pronalazaka ne prestaje da nas zadivljuje. Ono što je do juče bilo „naučna fantastika“ već danas postaje stvarnost kroz nove proizvode i usluge bez kojih ne možemo ni da zamislimo život. Broj pretplata na pametne telefone širom sveta danas premašuje šest milijardi i predviđa se da će porasti za više stotina miliona u narednih nekoliko godina.[1]

Pored novih mogućnosti koje dinamičan tehnološki napredak pruža – on takođe menja i način na koji živimo, radimo i odnosimo se jedni prema drugima. Upotreba onlajn medija u velikoj meri utiče na priliv virtuelnog u skoro sve sfere naših života, stvarajući nove digitalne navike.

Od buđenja i provere notifikacija na društvenim mrežama i aplikacija koje nam pomažu da ostanemo u kontaktu sa porodicom, prijateljima i saradnicima preko onlajn učenja, do korišćenja nekih digitalnih usluga za večernju zabavu, zabavu, pa čak i sport, digitalno je deo naše svakodnevne rutine.

Temelji digitalne transformacije postavljeni pre više decenija

Digitalna revolucija je zapravo počela pre 60 godina zajedno sa prvim računarima i od tada je promenila više oblika postepeno se šireći kroz skoro sve procese i sve privredne grane od medicine, naftne industrije, preko telekomunikacija, medija, izdavaštva, pa i samog prevoza. Digitalna transformacija, koja je donela promene u sve sfere života, dostigla je vrhunac 2015. godine, pa se tako našla i na agendi Svetskog ekonomskog foruma.[2]

Prelazak sa analognog na digitalno u različitim oblastima

Šta to znači u praksi? Jednostavno, stvari koje smo nekada radili analogno, poput čitanja novina, iznajmljivanja DVD, pa čak i kupovine, danas radimo u velikoj meri digitalno. Primera radi, britanski magazin „Independent“ sve svoje snage usmerio je ka onlajn platformi, dok je u štampanoj formi prestao da izlazi. S druge strane, neke industrije su u potpunosti promenile svoj profil: nekada najveći lanac video-klubova u SAD „Blokbaster“ 2010. godine bankrotirao je, i to u istom trenutku kada je platforma za gledanje filmova putem interneta „Netfliks“ imala 20 miliona korisnika.

Veliku popularnost doživele su i aplikacije za učenje jezika, slušanje muzike, naručivanje hrane, taksija, kao i m-banking, budući da digitalna plaćanja omogućavaju kupovinu usluga preko aplikacija.

Nova digitalna normalnost

Čitav sistem elektronske trgovine (e-commerce) zasniva se na kupovini putem interneta i dostavi robe na kućnu adresu. Prema studiji kompanije Visa Back to Business, 90 odsto anketiranih malih preduzeća sa prisustvom na mreži reklo je da je njihov opstanak tokom pandemije bio posledica povećanih napora da omoguće prodaju putem e-trgovine i navelo je da je, u proseku, više od polovine njihovog prihoda (52 odsto) dolazilo od onlajn kanala u poslednja tri meseca.[3]

Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, u ovome vidi priliku za osnaživanje digitalne kulture.

- Čak 90 odsto anketiranih malih i srednjih preduzeća reklo je da su optimistični u pogledu budućnosti svog poslovanja, što je najviši zabeleženi nivo u Visa Back to Business studijama do sada. Pandemija kovid-19 ubrzala je digitalnu transformaciju. Ranije je kupac mogao da odluči da bira između digitalnog ili klasičnog načina obavljanja zadataka, a onda je odjednom jedini način za kupovinu namirnica, plaćanje računa, transfer novca ili bilo šta drugo bio da to uradite digitalno. I to se pokazalo održivim i kada se situacija vratila u normalno stanje, ili bolje reći – novu digitalnu normalnost - kaže Đorđević.

Ljudi se opredeljuju za ono što je jeftinije i što im oduzima manje vremena. Prateći te promene i digitalne inovacije u svetu, ljudi u Srbiji takođe prihvataju globalne trendove. Sve više restorana omogućava dostavu putem aplikacija, na isti način je moguće naručiti namirnice iz supermarketa, pozvati taksi, zakazati pregled kod lekara, i još mnogo toga. Imajući to u vidu, kompanija Visa pokrenula je istraživanje o našim novim digitalnim navikama. Da li i vi strimujete, bindžujete, skrolujete? U upitniku možete podeliti svoja iskustva sa digitalnim inovacijama.

[1] Statista https://www.statista.com/statistics/330695/number-of-smartphone-users-worldwide/

[2] DIGITALNA TRANSFORMACIJA – KO, GDE, ŠTA, KAKOI ZAŠTO? https://pdf.usaid.gov/pdf_docs/PA00W7DG.pdf

[3] Visa Back to Business studija, 2022

(Telegraf.rs/PR)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari