Američki investitori u Srbiji: Globalna kriza preti da uspori rast

Foto: Shutterstock

Uprkos globalnoj krizi izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija je, nošena visokim ekonomskim rastom od 7,5 odsto lane i dalje zadržala viši privredni rast od proseka Evropske unije (EU), ocenili su učesnici panela na temu „Poslovanje u krizi - makroekonomski pogledi“, saopštila je Američka privredna komora (AmCham).

U narednom periodu srpska privreda će se suočiti sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60 odsto trgovinske razmene.

U tom svetlu istaknuto je da se očekuje nastavak monetarnih mera čija će cena biti porast zaduživanja, pa period jeftinog novca ostaje iza nas.

Imajući u vidu ove izazove, predsednik Američke privredne komore (AmCham) Stefan Lazarević je istakao je da će fokus AmCham-a u periodu pred nama biti reformski procesi koji mogu brzo da dovedu do modernizacije društva i značajnijeg unapređenja poslovne klime u Srbiji.

“Ovo je prvi jesenji događaj koji nam daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja, ali smo dobili i važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou", izjavio je on.

Istakao je da se nada da će AmCham sa novom Vladom Srbije intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva, kao i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana (OB).

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zoran Petrović, kao jedan od ključnih problema za privredu naveli su inflaciju i istakli očekivanje da će se inflatorni period nastaviti na kratak rok.

Foto: Shutterstock

Panelisti su komentarisali procene Evropske Komisije da će Srbija ovu godinu završiti sa inflacijom od 11,5 odsto, a iduću na oko 8 odsto.

Kada je reč o prognozama rasta bruto-domaćeg proizvoda (BDP), EK za Srbiju predviđa rast od 3 odsto gde Srbija stoji malo bolje od proseka EU, 2,7 odsto za ovu godinu, a očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5 odsto u odnosu na 1,5 odsto u EU.

Na ove procene, kako je rečeno, utiče veoma veliki broj faktora te kretanja u budućnosti treba sagledavati uzimajući u obzir aktuelna globalna dešavanja.

Kada je reč o fiskalnoj poziciji, prilivi u budžet su na dobrom nivou naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije, ali su sa druge strane veliki izazovi na strani uvoza energenata. Srbija je u poređenju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope umereno zadužena i sa dugom od blizu 60 odsto BDP nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske.

Istaknuto je da je važno da država nastavi sa investiranjem u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Srbije.

Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.

(Telegraf Biznis)