"Život će biti skuplji": Iako piše proizvedeno u Srbiji - verovatno je iz Azije. Koliko nam preti nova kriza?

Već smo primetili svi da potrošači neretko ne mogu da pronađu željeni proizvod na rafu i da svi burno reaguju kada vide da je isti promenio cenu.

Lanac snabdevanja je vrlo složen, pa čak i kada je reč o najprostijem proizvodu, bez obzira što na deklaraciji proizvoda piše „proizvedeno u Srbiji“, velika je verovatnoća da je neka komponenta pribavljena iz daleke Azije.

Danas su sva tržišta i industrije visoko zavisne jedne od drugih, pa tako i sva dešavanja u svetu utiču na tržište Srbije.

Koji su sve događaji koji su obeležili ovu godinu uticali na međunarodne, a posledično i domaće logističke tokove,u kojoj meri cena energenata utiče na cene proizvoda i da i nešto možemo da sprečimo, razgovarali smo sa Jelicom Putniković, urednicom portala „Energija Balkana“ i Nebojšom Đekićem, direktorom prodaje i razvoja globalne logističke kompanije „cargo-partner“ Srbija.

Šta Srbiju čeka u narednim mesicima?

"Uticaj na Srbiju se ne može izolovati, jer globalne posledice neće zaobići ni druge zemlje. Činjenica je da će čitav lanac snabdevanja za sve proizvođače poskupeti, čak i u situaciji da se proizvod i njegove komponente u potpunosti proizvode u Srbiji, troškovi će rasti, jer roba mora do doputuje do kranjeg potrošača gde god on bio. Ali ne samo to, trošak električne energije koja se utroši u proizvodnim pogonima, skladištima, sredstva za rad, ali i radna snaga veći su trošak usled inflacije – dakle život u Srbiji biće skuplji", kaže za Telegraf Biznis Nebojša Đekić. .

Kada je reč o logistici, rast troškova, neće nužno izazvati rast finalne cena usluga jer je ona rezultat ponude i tražnje na samom tržištu. Pa je svaka duža predikcija praktično nemoguća.

"Svedoci smo da su se u proteklom periodu dogodila brojna poskupljenja, što zbog covida i lockdown-a, nestašice opreme, incidenta sa Sueckim kanalom, velike potražnje i siguran sam da mnoga od njih nisu bila posledica povećanja troškova, već i korišćenje povoljnih okolnosti kako bi se ostvario veći profit.

Samim tim određeni prevoznici i proizvođači imaće prostora da svoje cene drže na istom nivou ili čak nižem ukoliko tražnja na tržištu to bude zahtevala, jer su se prethodnim, kako smatram, neopravdanim poskupljenjima, već unapred zaštitili od manjih oscilacija u ceni energenata.

Naravno biće i onih koji ove izazove neće „preživeti“ jer su im se i pre njih troškovi približavali prodajnoj ceni"; kažu naši sagovornici.

Kako naša država može da spreči katastrofu? Imamo li mere 

Uz konstataciju da država već mesecima pod kontrolom (ograničenjem) drži cenu dizel goriva, što svakako odgovara prevoznicima roba, istakla bih kao dobar potez za logističare zamrznutu cenu električne energije. Cena od 95 evra za megavat-čas je, u odnosu na cene u drugim zemljama, veoma povoljna. Tu se, naravno, postavlja pitanje koliko ova cena odgovara EPS-u, jer je ona daleko ispod tržišne cene. To je, svakako, sprečilo katastrofu, odnosno, veće posledice na sektor logistike, kaže za naš portal Jelica Putniković.

Kada pričamo o budućim potezima države Srbije, a čime će svakako morati da se pozabavi nova vlada, svakako je donošenje strateških planova kako da se efekat skupih energenata što manje odrazi na privredu, pa i logističare, navodi ona.

Tržište, vozači

Jer prevoz, skladištenje i distribucija svih roba sada imaju cenu energenata kao sve značajniji faktor u poslovanju.

A poznavaoci tržišta energenata upozoravaju da se cene gasa (koji se osim kao sirovina u mnogim proizvodnim procesima koristi i kao emergent za proizvodnju struje), nafte i naftnih derivata, kao i električne energije, neće vratiti na prošlogodišnje nivoe. Prema rečima naše sagovornice, zbog toga je veoma bitno da se donese energetska strategija Srbije, koja će logistički sektor sačuvati od neprijatnih iznenađenja – ne samo od skokova cena već i potencijalne nestašice ili restrikcija u snabdevanju.

Putniković ističe da, u sektoru logistike država bi morala da se pozabavi i razvojem jeftinijih mogućnosti transporta roba. Sada se pokazalo da, na primer, nedostaje barži za transport rekama, a poznato je da je vodni saobraćaj mnogo jeftiniji i od drumskog i železničkog.

"Takođe, država može da smanji zadržavanje na granicama, što bi dovelo do skraćivanja tranzitnog vremena, odnosno isporuke, a time i do manjih troškova u celokupnom lancu. Bilo bi veoma značajno da se naše vlasti dogovore sa susednim zemljama da kamioni sa robom ne stoje, često danima, na graničnim prelazima", objašnjava.

Đekić ističe za Telegraf Biznis da će logistika uvek pratiti razvoj saobraćajne infrastrukture zemlje, pa tako svaka investicija u izgradnju novog ili rekonstrukciju starog puta, železnice, mosta ili sama modernizacija saobraćaja predstavlja nekakav vid investicije i u sektor logistike.

Konkretno, ulaganja u izgradnju koridora koji bi ubrzali granične prelaze i transport određenih vrsta roba, bila bi od izuzetnog značaja za naše poslovanje.

"Pored infrastrukture, tu su i brojne pravne procedure, koje mogu oduzeti dosta vremena, posebno kada je reč o carini, gde treba nastojati ka evropskim standardima i ići u smeru potpune digitalizacije i što većeg pojednostavljenja. Često sam proces carinjenja, može potrajati duže od tranzitnog vremena neophodnog da se roba dostavi, što nailazi na nerazumevanje od strane klijenata", savetuje Đekić.

Izgradnja diplomatskih odnosa i ugovaranje olakšica, bescarinskih zona, takođe, direktno podstiče uvoz i izvoz.

"Svaka podrška samoj privredi, pomoć u opstanku malih, ali i velikih preduzeća, koja se pogođena situacijom bore za opstanak, prirodno povećava obim poslovanja i za sve učesnike u tom lancu snabdevanja. Promocija domaćih proizvođača na inostranim tržištima, privlačenje investicija i subvencije mogu dodatno podstaknuti izvoz, što je krucijalno, kako smo sada većinski uvozna zemlja", primećuje naš sagovornik.

Koja vrsta transporta je doživela najveći porast cene?

Precizan odgovor ne postoji, jer je poskupljenje rezultat brojnih faktora, kaže za Telegraf Biznis Nebojša Đekić.

Foto: Shutterstock

Konkretno u drumskom transportu cene rastu, ne samo zbog poskupljenja goriva, već i zbog nedostatka vozača, većih putarina, zatvorenih tranzitnih puteva itd.

"Iako je i za brodare gorivo skuplje, pomorski transport trenutno doživljava pad cene usled pada tražnje za kontejnerima. Kada je reč o avionskom transportu, tradicionalno najskupljoj opciji, cena varira zbog aktuelnih štrajkova, ali i pada putničkog saobraćaja jer se velika količina roba inače transportuje i komercijalnim letovima.

Železnica i transport čuvenim putem svile bili su suspendovani od strane mnogih kompanija usled političkih dešavanja u svetu, pa će opet na njih pasti odluka da li će kroz cenu pokušati da nadoknade izgubljeno ili će popustima privlačiti nove korisnike.

Dakle, zaključak je isti – cena zavisi od ponude i tražnje. Ukoliko troškovi rastu, tržište diktira da li će profit prevoznika ostati nepromenjen, a samim tim i njihova cena", navodi Đekić.

A kako je sve počelo? Kako je svet zapao u ovu krizu?

„Već početak krize u Ukrajini odrazio se na brodarsku industriju. Saobraćaj u crnomorskim lukama je otežan, zbog čega je fokus prebačen na rečni, a na tranzitnim linijama koje prolaze kroz Rusiju i Ukrajinu avionski, železnički i drumski saobraćaj takođe je vrlo brzo iskomplikovan“, navela je Putniković u istraživanju objavljenom na portalu „Energija Balkana“.

Povećan je i trošak rada u sektoru.

„Indeks cena energije Svetske banke porastao je za 26,3 procenta između januara i aprila 2022. godine. Uz to, očekuje se da će cene energije duže ostati na višem nivou. Procenjuje se da će cene energenata, u proseku, 2023. godine biti 46 odsto više“, zaključuje Putniković i dodaje da kao ključni pokretač cele privrede, sektor logistike čini 10 do 14% BDP-a većine zemalja.

Pored toga, gorivo kao trenutno „najkritičnija“ komponenta ima više od 50% udela u odnosu na sve nabrojane troškove, što se odrazilo na pojedinačne vidove transporta.

Kamionski transport

Kamionski transport je najpopularniji oblik transporta kako za Evropu tako i za SAD i čini oko 70% ukupnog kretanja roba. Da bi osigurale da i dalje ostvaruju profit, transportne kompanije primenjuju standardnu nadoknadu za gorivo. Ono što je neizbežno jeste da rastući troškovi dizela smanjuju marže transportera (kroz troškove kilometara nakon isporuke, trošak praznog tereta i troškove drugih komponenti), a dodatno povećavaju cene usluga.

Pomorski transport

Kako gorivo čini veliki deo njihovih ukupnih troškova, kao i kod kamionskog prevoza, okeanski prevoznici nadoknađuju ove troškove dodatnim naknadama.

Primera radi, veliki teretni brod, nosivosti 3875 40'' kontejnera, troši oko 217 tona goriva dnevno. Ako uzmemo da jedna plovidba traje u proseku od 28 do 35 dana, a aktuelna cena goriva iznosi 768 dolara po toni, znači da je za jednosmerno putovanje pod punim opterećenjem potrebno u proseku od 6 do 7,6 hiljada tona goriva, što u dolarima iznosi i do 6,000,000. Jasno je, ako dođe do poskupljenja od svega 10 %, da se radi o iznosima većim od pola miliona dolara.

Avionski transport

I pre ovogodišnjeg poskupljenja goriva, avionski transport je već bio široko priznat kao najskuplja opcija za otpremu roba. „Cene goriva za avione u SAD porasle su za 82% u odnosu na prošlu godinu, prema Međunarodnom udruženju vazdušnog saobraćaja“, navodi se u tekstu.

Foto: Shutterstock

S obzirom da se više od polovine tereta prevozi postojećim komercijalnim putničkim letovima, pad putničkog avio saobraćaja, kao posledice Covida i Ukrajinske krize, imao je značajan uticaj na dostupnost avio-tovara, zbog čega su logističke kompanije povećale obim svojih čarter letova.

Železnički transport

Sa poskupljenjem energenata, pre svega dizela, mnoge kompanije razmišljaju o preorijentaciji na železnički transport - kao isplativiju i održiviju opciju.

Početkom 2020. godine, cena nafte na svetskom tržištu bila je oko 70 dolara po barelu. Tokom marta ove godine cena nafte premašila je i 130 dolara, da bi se u poslednjih mesec dana relativno stabilizovala na cenu između 90 i 100 dolara po barelu.

Kriza snabdevanja energentima, pre svega sirovom naftom i prirodnim gasom, prouzrokovala je rast vrednosti proizvoda koji, poput uglјa, mogu predstavlјati alternativne izvore snabdevanja i imajući u vidu trenutne okolnosti na svetskom tržištu, realno je očekivati da će cena uglјa nastaviti da raste i u narednom periodu. Od početka 2022. godine cena uglјa povećana je za oko 152%.

Cena prirodnog gasa je čak dostigla cenu od oko 3.500 dolara za hilјadu kubnih metara. Od početka 2022. godine cena prirodnog gasa povećana je za oko 156%. Značajan rast zabeležen je nakon naglo smanjenih tokova gasa iz Rusije sredinom juna 2022, zbog čega je i struja ponovo poskupela.

Trošak električne energije, naravno, veoma je značajan i u sektoru logistike. A cene na evropskim spot tržištima ovih dana, uoči nastupajuće grejne sezone su na najvišim nivoima od početka berzanskog trgovanja.

Komentarišući kako reaguju klijenti na poskupljenje špediterskih usluga, naš sagovornik ističe da su njihovi korisnici svesni da su ona neminovna kada rastu svi troškovi i inflacija širom sveta, ali da ključni alat njihovog nastupa na tržištu nikada nije bila samo cena, već personalizovan pristup i poverenje.

„Kompanija sa svoje strane nastoji da nađe najbolja rešenja“, kaže Đekić i dodaje: „Kada god je moguće, trudimo se da cene održavamo stabilnim, jer to posmatramo kao dugoročnu investiciju"

Sve navedeno navodi nas na zaključak da je budućnost neizvesna, a da Srbija i srpski logistički sektor, dele sudbinu ostatka sveta, da je neophodno planiranje, prilagođavanje u hodu i štednja. Ali, ne štednja po svaku cenu već racionalizacija koja će uz smanjenje troškova ipak obezbediti konkurentnost.

(Telegraf Biznis)