"Rast Zapadnog Balkana biće veći od austrijskog. To će nam pomoći, jer Nemačka ide ka recesiji"

Foto: Pixabay/theorivierenlaan

- Privreda Austrije profitira od većeg privrednog rasta na istoku Evrope i na Zapadnom Balkanu - ocenjuje direktor Bečkog ekonomskog instituta WIIW, Mario Holcner.

- I pored teške situacije, rast BDP-a Austrije ne bi trebalo da bude negativan, a razlog je što profitiramo od snažnih ekonomskih odnosa sa susedima na istoku i na Balkanu, a tamo će rast i pored rata i krize, prema aktuelnom stanju, ostati osetno veći nego kod nas - objasnio je Holcner.

Teme za vas

Prema prognozi WIIW-a, istočni susedi i Balkan imaće iduće godine rast veći od jedan odsto od austrijskog, što pomaže privredi Austrije u suočavanju sa padom zapadne Evrope.

Dok je privreda profitirala ove godine od dobrog rezultata u prvoj polovini godine, 2023. će privredni rast svuda u Evropi pasti mnogo više nego što je prognozirano još tokom leta, a od toga bi Austrija bila natproporcijalno pogođena, navodi Holcner.

- Na jednoj strani Austrija je pogođena time što bi najvažniji trgovinski partner, Nemačka, narednih meseci mogao pasti u recesiju. Pored toga, sve zemlje su posebno pogođene pretnjom gasnog rata Rusije. Ali rast BDP-a neće pasti u minus zahvaljujući tome što Austrija i dalje profitira od ekonomskih odnosa sa suedima na istoku i Balkanu - naveo je on.

Dok je evrozona blizu stagnacije za nove članice EU, u centralnoj Evropi se očekuje rast od 1,4 odsto, što je više od jedan odsto nego u Austriji, ukazao je Holcner. Posebno dobre izglede imaju Hrvatska za koju je prognoza rasta iduće godine od 2,5 odsto, zatim Rumunija sa 2,2 odsto, Slovenija sa 1,9 odsto. Jedino Mađarskoj preti recesija, objasnio je Holcner.

Šta će biti s pamukom?

Austrijska kompanija "Linc tekstil" krajem marta iduće godine zatvoriće proizvodni pogon u Landeku, u pokrajini Tirol, a razlog je previsoka cena struje.

"Zbog eksplodirajućih cena struje, prednost azijatske konkurencije postala je prevelika", naveo je koncern. Visoka cena struje onemogućava proizvodnju pod međunarodno konkurentnim cenama, dodaje kompanija.

Zatvaranjem pogona biće pogođeno 70 radnih mesta, a u pogonu Landek godišnje se proizvede 1.800 tona pamučnog prediva.

(Telegraf Biznis)