Volstrit džurnal: Srbija vodi u trci za privlačenje ruskih talenata i kapitala

  • 6

Srbija se u trci za privlačenje ruskih talenata i kapitala pojavljuje kao predvodnik, piše američki časopis Volstrit džurnal (Wall Street Jorunal), koji je Srbiju označio kao zemlju odličnih uslova za život i rad i da zahvaljujući tome sve više stranaca iz celog sveta, pre svega, IT stručnjaci, biraju Srbiju.

Ističe se da je veliki broj ruskih državljana, preduzetnika, vlasnika visoko tehnoloških firmi i IT profesionalaca koji su napustili Rusiju nakon početka rata, izabralo Beograd ili Novi Sad, pre Dubaija ili nekih drugih gradova, za preseljenje i život.

Jedan od njih ističe da je Srbija odlično mesto za život porodice kada je reč o obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i poreskom sistemu.

To je rezultat reformi koje je država sprovela u poslednjih nekoliko godina, posebno kada je reč o poreskim olakšicama za zapošljavanje stranaca, napominje list.

Američki časopis navodi da se među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa, koji sada beže iz svoje zemlje, Srbija, kao mala balkanska nacija, pojavila kao glavno odredište za tehnološke firme i visoko kvalifikovane profesionalce.

Procenjuje se, navodi Volstrit žurnal, da je do milion Rusa napustilo Rusiju od 23. februara, kao i da su mnogi poneli svoje poslove sa sobom, a da mnogi od njih sada hrle u Srbiju, zemlju koja želi da se pridruži EU i koja uživa trgovinu bez carina sa blokom.

"Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, ova slovenska nacija je postala mostobran za ruske kompanije i diplomce, posebno tehnološke radnike. Neki izgnanici su ovde da bi mogli da održavaju poslovne veze sa Zapadom, uprkos sankcijama. Drugi jednostavno beže od autoritarnog režima predsednika Vladimira Putina", navodi se u tekstu.

Egzodus je jedan od mnogih troškova koje je Rusija morala da plati zbog Putinove odluke da, kako je navedeno, izvrši invaziju na Ukrajinu, koja bi mogla da optereti zemlju, i koristi njenim susedima godinama, čak i decenijama nakon završetka sukoba.

Desetine hiljada ruskih inženjera, programera, preduzetnika, umetnika i naučnika došlo je poslednjih meseci u Srbiju. Skoro 700 firmi povezanih sa Rusijom otvorilo je filijale u kojima zapošljava hiljade Rusa, a prema vladinim podacima oko 1.500 ruskih građana osnovalo je nove kompanije od februara. Mnogi jednostavno iskoriste bezvizni režim i ostanu u Srbiji radeći na daljinu za strane poslodavce", navodi se u tekstu.

List navodi iskustva ruskih državljana koji su se našli u Srbiji.

Jedan od njih je Vladimir Samoilov, 33-godišnji vazduhoplovni inženjer, koji je postao menadžer razvoja softvera u jednoj stranoj kompaniji, a koji se sa porodicom preselio u Novi Sad.

"Ako imate porodicu, Srbija je odlična destinacija po pitanju jezika, poreza, zdravstva i obrazovanja“, rekao je on.

Kako se navodi u tekstu, Srbija je osudila invaziju na Ukrajinu, ali nije usvojila sankcije Rusiji i jedna je od retkih zemalja koja još uvek ima direktne letove za Rusiju, a srpski jezik je blizak ruskom. List prenosi i da se mnogi Rusi koji su izbegli protive ratu i Putinovom režimu, a da mnogi takođe ističu da se u Srbiji osećaju dobrodošlo, više nego na zapadu.

Jedan od njih je Stepan Kazarjan, koji je u Beograd stigao kao protivnik rata, a kao promoter koncerata iz Moskve u ovom gradu je već organizovao muzički koncert. On kaže da se mnogi ljudi poput njega suočavaju sa otvorenim neprijateljstvom u zapadnoj Evropi.

List podseća i na egzodus Rusa posle oktobarske revolucije i doprinos koji su oni imali na razvoj tadašnje Srbije.

"Zemlje se takmiče da privuku bežeću rusku elitu i Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te injekcije vrednog ljudskog i finansijskog kapitala", rekao je Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču.

Putinov režim je, navodi se u tekstu, pokušao da zaustavi "krvarenje" tako što je IT profesionalce izuzeo iz poziva i ponudio poreske olakšice, jeftinije kredite i povlašćene hipoteke tehnološkim radnicima, je to do sada ostalo bez efekta.

Nekoliko dana nakon invazije, ruski tehnološki giganti kao što je Iandek NV, kao i kompanije na zapadu sa velikim ruskim osobljem poput Lukoft Inc, programer softvera i Vargaming, dizajner igara, preselili su deo osoblja u Srbiju.

Lukoft, koji razvija softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji za banke, telekomunikacije i proizvođače automobila kao što su BMV AG i Folksvagen AG, preselio je 1.000 viših inženjera iz Rusije u Beograd, a u toku je dovođenje još 1.000, rekao je Mihajlo Postić, predstavnik kompanije u Srbiji.

Vlada Srbije je pomogla sa četiri čarter leta Er Srbije, za osoblje i njihove porodice i brzo izdala radne i boravišne dozvole, rekao je Postić. Volstrit džurnal navodi da Postićeva firma sada pregovara sa vladom o potencijalnoj investiciji u stambeni prostor za smeštaj više hiljada radnika koji nameravaju da se trajno zaposle.

Podsticaji za strane investitore uključuju popust od 70 odsto na poreze i socijalne doprinose za pet godina, kao i druge subvencije, rekao je Nenad Paunović, iz kabineta Vlade Srbije. Sistem je prvobitno dizajniran da se dopadne zapadnim kompanijama kao što je Microsoft Corp, koja vodi razvojni centar u Beogradu, rekao je on.

Jedan inženjer Luksofta i njegova supruga stigli su u Beograd 7. marta. Par je bio u Gruziji i Turskoj, ali im je Srbija privlačnija za početak novog života.

"Kulturne razlike su male… mi se ovde osećamo kao kod kuće, a ovo je demokratija u kojoj ljudi mogu da protestuju protiv vlasti", rekla je inženjerova supruga.

Osećaj dobrodošlice, kao i način života u Beogradu, živoj prestonici sa živom kulinarskom i zabavnom scenom, bili su ključna atrakcija, rekao je Nikola Stojanović, direktor kompanije Vargaming u Srbiji, koji je preselio 300 zaposlenih iz Sankt Peterburga.

Neki od prognanika su nastavili da stvaraju sopstveni biznis, navodi američki časopis.

Video: Šta je nateralo kompanije da se povuku sa tržišta Rusije? Korporativna odgovornost ili nešto drugo

(Telegraf Biznis)

Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>