Šta ako EU i Amerika ograniče cenu ruske nafte: Kakav će biti efekat na svetsku ekonomiju?

Foto: Shutterstock

Ograničenje cene ruske nafte, od strane zapadnih vlada, trebalo bi da stupi na snagu u ponedeljak, istog dana kada Evropska unija treba da uvede bojkot na većinu ruske nafte prenosi AP.

Podsetimo, Evropska unija je sve bliži odluci o ograničenju cene na 60 dolara po baleru, o čemu je izvestila juče.

Teme za vas

Dvostruke mere mogle bi da imaju neizvestan efekat na cenu nafte, jer se zabrinutost zbog izgubljene ponude zbog bojkota, nadmeće sa strahovima od manje potražnje usled usporavanja globalne ekonomije.

Evo šta sve treba da znate o ograničenju cena, embargu EU i šta bi to moglo da znači za potrošače i ekonomiju u globalu.

Šta znači ograničenje cena i kako funkcioniše?

Američka ministarka finansija Dženet Jelen predložila je ograničenje sa drugim saveznicima Grupe 7 kao način da se ograniči zarada Rusije dok se ruska nafta zadržava u globalnoj ekonomiji.

Cilj: naneti štetu finansijama Moskve, izbegavajući nagli skok cene nafte, ako ruska nafta bude iznenada skinuta sa globalnog tržišta.

Osiguravajuće kompanije i druge firme koje su potrebne za isporuku nafte mogle bi da rade sa ruskom naftom samo ako je cena nafte na nivou ili ispod limita. Većina osiguravača se nalazi u EU ili Ujedinjenom Kraljevstvu i od njih bi se moglo tražiti da učestvuju u ograničenju.

Foto: Shutterstock

Kako bi se nafta zadržala na mapi svetske ekonomije?

Univerzalna primena zabrane osiguranja, koju su EU i Ujedinjeno Kraljevstvo nametnule u ranijim rundama sankcija, mogla bi da skine toliko ruske nafte sa tržišta da bi cene nafte skočile, zapadne ekonomije bi trpele, a Rusija bi videla povećanu zaradu od bilo koje nafte koju može da dostavi uprkos embargu.

Rusija, drugi proizvođač nafte na svetu, već je preusmerila veliki deo svoje isporuke u Indiju, Kinu i druge azijske zemlje po sniženim cenama nakon što su je zapadni kupci izbegavali čak i pre zabrane EU.

Koje efekte bi imali različiti nivoi ograničenja?

Ograničenje od 60 dolara ne bi imalo mnogo uticaja na ruske finansije, rekao je Simon Taljapijetra, stručnjak za energetsku politiku u istraživačkom centru u Briselu.

To će "gotovo proći nezapaženo", rekao je, jer bi to bilo blizu cene za koju se ruska nafta već prodaje.

- Ograničenje bi sa vremenom moglo da se  smanji ako želimo da povećamo pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina. Problem je u tome što smo već proveli mnogo meseci čekajući na meru koja bi umanjila Putinov profit od nafte - dodaje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pohvalio je pokušaj Poljske za ograničenje od 30 dolara.

Robin Bruks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije u Vašingtonu, tvitovao je prošle nedelje da bi ograničenje od 30 dolara "Rusiji dalo finansijsku krizu koju zaslužuje".

Šta ako se Rusija i druge zemlje ne slažu?

Rusija je rekla da neće poštovati ograničenje i da će zaustaviti isporuke zemljama koje to čine.

Kupci u Kini i Indiji možda se neće složiti sa ograničenjem, dok bi Rusija ili Kina mogle da pokušaju da osnuju sopstvene provajdere osiguranja da zamene one koji su zabranjeni u SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropi.

Rusija bi takođe mogla da proda naftu van knjiga koristeći tankere takozvane "tamne flote“ sa nejasnim vlasništvom, kao što su to uradili Venecuela i Iran. Nafta bi se mogla prebacivati sa jednog broda na drugi i mešati sa onom sličnog kvaliteta da bi se prikrilo njeno poreklo.

Veće udaljenosti uključene u isporuku nafte u Aziju znače da je potreban do četiri puta veći kapacitet tankera — a neće svi uzeti rusko osiguranje.

- Morate da iskoristite ovu mračnu flotu, a ona nije neograničena. Iran i Venecuela ga koriste, prilično efikasno, ali možete se suočiti sa konkurencijom sa istim ciljevima. Ova igra mačke i miša je uvek svojstvena mehanizmima sankcija - rekla je Marija Šagina, ekspert za sankcije na Međunarodnom institutu za strateške studije u Berlinu.

Foto: Shutterstock

Šta je sa embargom EU?

Ruski proizvođači verovatno neće moći da preusmere svu svoju naftu iz Evrope, koja je ranije bila njihov najveći kupac, a neki će verovatno biti izgubljeni na globalnom tržištu - barem u početku.

Analitičari Komercbanke kažu da bi embargo i ograničenje EU zajedno mogli da dovedu do "primetnog zaoštravanja na tržištu nafte početkom 2023." i očekuju da će se cena međunarodnog referentnog brenda Brent u narednim nedeljama vratiti na 95 dolara po barelu. U petak je Brent bio na 86,89 dolara.

Najveći uticaj embarga EU možda neće doći u ponedeljak već 5. februara, kada će na snagu stupiti dodatna evropska zabrana rafinerijskih proizvoda napravljenih od nafte — kao što je dizel gorivo.

Evropa i dalje ima mnogo automobila koji rade na dizel. Gorivo se takođe koristi za kamionski transport kako bi se široka lepeza robe dovela do potrošača i za pokretanje poljoprivrednih mašina, tako da će se ti veći troškovi proširiti na celu privredu.

(Telegraf Biznis)