Mali: Cena struje se menjala 10 puta za godinu dana, a kod nas je i dalje najjeftinija u Evropi

Siniša Mali / Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija, Siniša Mali, predstavio je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu, i istakao da su javne finansije stabilne, uprkos krizi i pomoći privredi i građanima.

Kako je rekao, to potvrđuju i međunarodne finansijske institucije, koje kažu da se naša privreda pokazala "žilavom i otpornom".

Teme za vas

- U uslovima kada druge zemlje ulaze u recesiju, nama su stope rasta BDP-a i dalje pozitivne, a ove godine BDP u apsolutnom iznosu će preći 60 milijardi evra, dok je pre 10 godina bio oko 33 milijarde evra. Postigli smo ovaj rezultat uprkos poplavama, konsolidaciji javnih finansija, pandemiji i sukobu u Ukrajini - rekao je Mali, a saopštilo Ministarstvo finansija.

Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona je u trećem kvartalu iznosila 8,9 odsto.

- Što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija, očekujemo da na kraju godine one pređu 4 milijarde evra. Srbija je danas atraktivninvesticiona destinacija. Ako pričamo o budžetu, mi danas na računu imamo 285 milijarde dinara, dok nam je javni dug oko 54% BDP-a - istakao je Mali.

Kaže i da u budžetu za 2023. godinu imamo za 7,8% veće prihode u odnosu na rebalans budžeta, te da su nam i rashodi takođe veći, a deficit iznosi 3,3% i dogovoren je sa MMF-om.

- Realan deficit je 1,9%, a ostatak je rezerva za energente od 1,4%. To nam je važno i učinićemo sve da imamo dovoljno gasa, struje, i svih energenata neophodnih za normalno funkcionisanje stanovništava i privrede - rekao je u nastavku ministar finansija.

Predlog budžeta zasnovan na 3 stuba

Ono što je ključno, ističe Siniša Mali, jesu:

1. Očuvanje životnog standarda građana
2. Značajna izdvajanja za kapitalne investicije
3. Energetika

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Prvi stub

Kada je reč o očuvanju životnog standarda građana, ministar finansija je podsetio da su od 1. novembra ove godine penzije povećane za devet odsto, i da su 2. decembra isplaćene prve uvećane penzije za kategoriju "samostalne delatnosti", dok će 6. decembra biti isplaćene uvećane vojne i poljoprivredne penzije, a 10. decembra sve ostale penzije.

- Od 1. januara 2023. godine imamo novo povećanje penzija od 12,1 odsto, što je, zajedno sa devet odsto, kumulativno najveće povećanje penzija, koje u procentima iznosi 20,8 odsto - naveo je Siniša Mali, istovremeno najavivši povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, kao i povećanje plata od 25 odsto za vojsku.

Takođe, minimalna zarada će od 1. januara biti veća za 14,3 odsto.

Prema rečima Malog, budžetom je predviđeno i dalje rasterećenje zarada, pa je tako od 1. januara 2023. godine planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5 odsto, sa 19.300 na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za jedan procentni poen.

- Pre nekoliko godina je ukupno opterećenje zarada bilo 64 odsto, a sada će biti 60 odsto. Preuzeli smo teret povećanja minimalne zarade, kako bismo obezbedili mogućnosti za novo zapošljavanje, ili bar, kako ne bi došlo do smanjenja trenutne zaposlenosti - naveo je Mali.

Foto: Shutterstock

Drugi stub

Kada je reč o kapitalnim investicijama, Siniša Mali je rekao da je Predlogom budžeta za kapitalne inveticije opredeljeno 6,8 odsto BDP-a.

- Sada imamo visoke stope ulaganja u kapitalne projekte. Nismo odustali ni od jedne kapitalne investicije. U Srbiji se i dalje gradi svuda, od auto-puteva, i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, i izgradnje kanalizacione mreže kroz projekat Čista Srbija, preko bolnica, domova zdravlja, škola, do Ministarstva za javna ulaganja - naveo je ministar.

Treći stub

Ministar finansija kaže da u budžetu postoji rezerva za nabavku gasa i struje, uz ono što smo preuzeli na sebe u sporazumu sa MMF-om, a to je aktivno restrukturiranje preduzeća u sektoru energetike, "kako bismo u potpunosti stabilizovali energetski sektor u najkraćem periodu i kako bismo od tog sektora napravili generator rasta".

Ministar je istakao i da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, da trenutno trošimo gas iz skladišta u Mađarskoj, te da imamo dovoljno gasa za naše potrebe. Kada je reč o struji, navodi da je u septembru 2021. cena po megavat-satu bila 55 do 60 evra, a danas je 300 do 400 evra, a išla je čak i do 500 evra.

Dakle, deset puta se promenila cena struje.

- Ali, u Srbiji i dalje imamo najjftiniju struju u Evropi - kaže Mali.

On je istakao i da se u Zakonu o budžetskom sistemu nalaze i nova fiskalna pravila, koja su dogovorena sa MMF-om, i koja se odnose na plate, penzije, deficit, iznos javnog duga, te da je Vlada posvećena da održi makroekonomsku stabilnost.

(Telegraf Biznis)