'Ladno, al' standard: Bilo nekad, a kako je sad? "Ponosna Švedska u borbi s krizom"
Ponosna i prosperitetna Švedska, sa svojim čuvenim velikodušnim sistemom socijalne zaštite i obiljem zelene energije, trebalo bi – u teoriji – da bude bolje opremljena od većine evropskih zemalja da podnese udarce zbog krize troškova života.
U pogledu BDP-a po glavi stanovnika, Švedska je peta najbogatija država članica EU. Prirodni gas čini samo 2% njene energije, tako da je u tom pogledu - ova zemlja zaštićena od najgorih ekonomskih razaranja usled rata u Ukrajini.
Siromaštvo u Švedskoj je daleko ispod evropskog proseka, piše Gardijan ovih dana, međutim...
Brzo rastući računi za struju i sve veća inflacija u pogledu cena hrane uzimaju svoj danak čak i u Zemlji blagostanja. To je potvrdio i Johan Rindeval (39), bivši radnik u tehnološkoj industriji, koji sada upravlja lancem tzv. socijalnih supermarketa - Matmissionen.
- Švedska takođe ima problem sa siromaštvom - kaže on.
Inače, Matmissionen je od januara i više nego udvostručio broj svojih kupaca, jer nudi članovima, kod kojih je moguća provera imovinskog stanja, priliku da kupuju hranu za manje novca.
Matmissionen ima osam prodavnica: pet u Stokholmu (od kojih su tri otvorene ove godine), potom dve u Getenbergu i jednu u Malmeu. U čemu je caka?
Ovi marketi prodaju hranu koju su donirali proizvođači i trgovci na malo, a koja je u riziku od propadanja, obično zato što ima neke fleke, oštećenu ambalažu ili je pred istekom roka trajanja.
Cilj organizacije je trostruk: ograničavanje rasipanja hrane, obučavanje novih radnika – oko 70% osoblja je na različitim programima ulaska na tržište rada, a 40% nastavlja da nalazi posao sa punim radnim vremenom – i, iznad svega, prodaja hrane po veoma niskim cenama, ljudima kojima je to potrebno.
Puter skuplji za četvrtinu
Prihodi od prodavnica, takođe, pomažu u subvencionisanju odvojenog poslovanja banke hrane, sa nekim donacijama koje se distribuiraju nevladinim organizacijama koje rade sa onima kojima je najteže, uglavnom sa beskućnicima.
Svako može da kupuje u Matmissionen-u– ali samo registrovani članovi, koji moraju rezervisati mesto za kupovinu, dobijaju najniže cene. Članstvo je otvoreno za one sa mesečnim prihodom manjim od 11.200 kruna (otprilike 880 funti) u vidu plate ili beneficija.
Što se tiče cena hrane, vekna hleba košta pet kruna (40 penija), kilogram banana je šest kruna, a 33 krune stoji pola kile mlevenog mesa.
Britanski portal dalje piše kako se opšte poznati švedski sistem blagostanja stalno smanjuje poslednjih godina, povećavajući jaz između bogatih i siromašnih, i ostavljajući sve više ljudi "na cedilu" u jeku nezapamćene inflacije. Ove jeseni, ona je u Švedskoj iznosila 8 odsto.
Prihodi domaćinstava su, takođe, pogođeni računima za struju koji su se u nekim slučajevima udvostručili. Više od 75% električne energije u Švedskoj dolazi iz hidroenergije, nuklearne energije i vetra, ali uticaj rata u Ukrajini na cene energije na čitavom kontinentu - nije mogao zaobići ni ovu državu.
Cene benzina i hrane su takođe porasle. Puter je ove godine poskupeo za oko 25 odsto, meso za 24 odsto, a sir za oko 22 procenta.
Video: Ambasadorka Konrad: Nemačka je najveći investitor u Srbiji, a interesovanje ne prestaje da raste
(Telegraf Biznis)
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
@Kiki
Uči se Srbijo. A da nama to ne treba mi smo izvoznici hrane. Bar bi trebalo da budemo izvoznici. Možda smo i hranu počeli da uvozimo kao mleko. Jevtiniji uvozni nego naš proizvod. Kakav Domaćin takav i dom.
Podelite komentar