I dalje traje rasprava o budžetu: "Smanjujemo deficit, povećavamo plate, penzije i investicije"

Foto: Tanjug/Rade Prelić

U toku je sednica Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o budžetu za 2023. godinu. Budžet predviđa ukupne prihode od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 7,8 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet, dok su rashodi planirani u visini od 2.107,4 milijarde dinara.

Predlog budžeta za 2023.godinu dobio je "zeleno svetlo" matičnog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Predlog budžeta za 2023. godinu prati prioritete koji su izneti u ekspozeu za period do 2024, a jedan od njih je da se održi fiskalna stabilnost, rekla je danas premijerka Ana Brnabić, obrazlažući pred poslanicima u Skupštini predlog budžeta za sledeću godinu.

Navela je da je planiran deficit od 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda, a deficit je u rebalansu za ovu godinu iznosio 3,9 odsto, što prema premijerkinim rečima znači da se vraćamo u pretkrizne godine kada je reč o ovom parametru.

“Imamo nikada veći budžet za kapitalne investicije, ulažemo u enetrgetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu.

Javni dug će biti ispod 60, odnosno 56,1 odsto BDP, a što je veoma važno, imamo prostor i dalje ćemo se boriti da stalno povećavamo plate i penzije”, rekla je Brnabić.

Istakla je da će penzije kumulativno, sa povišicom od novembra i januara porasti za 20,8 odsto i da smo među retkim zemljama u Evropi koje uprkos raznim krizama i ratu u Ukrajini idemo u rast plata i penzija.

“Plate u javnom sektoru će od januara biti veće za 12,5 odsto, u vojsci za 25 procenata, minimalac za 14,3 odsto i iznosiće 40.022 dinara što je oko 340 evra. Idemo na dodatno poresko rasterećenje zarada, kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavaca”, rekla je premijerka i dodala da će država zbog toga biti uskraćena za 41 milijardu dinara.

Prema njenim rečima, planiran je ekonomski rast od 2,5 odsto za sledeću godinu, što je zbog svih problema koji su se u svetu dogodili, manje nego što se ranije predviđalo.

“Vazno je da građani znaju i time možemo da se ponosimo, jer će prema podacima MMF-a kumulativni rast unutar četiri krizne godine u Srbiji biti drugi najveći u Evropi, posle Irske. Ta stopa rasta će, kako kaže MMF u Srbiji, iznositi 13,1 odsto, što je skoro četiri puta više od proseka Evropske unije gde iznosi 3,4 odsto”, rekla je Brnabić.

Dodala je da ovaj rast, primera radi, u Severnoj Makedoniji iznosi 3,3 odsto. a u Crnoj Gori 5,2 procenta.

Premijerka je istakla da je budžet za sledeću godinu pravljen tako da se pozitivna kretanja u zemlji nastave i da se za razliku od 19 zemalja EU, gde se očekuje recesija, u Srbiji planira rast.

U tom smislu nastaviće se sa kapitalnim investicijama za koje je prema njenim rečima izdvojeno 423,9 milijardi dinara ili 5,3 odsto BDP-a.

Brnabić je rekla da izdvajanja za poljoprivredu iznose 79,9 milijardi dinara, što je, kako je istakla, povećanje oko 1,1 milijardu dinara u odnosu na 2022.

Prema njenim rečima, najveći deo budžeta za poljoprivredu namenjen je za subvencije u poljoprivredi, potom za podsticaj za direktna plaćanja u iznosu od 46,9 milijardi dinara, što je za 17,6 odsto više u odnosu na 2022.

Ona je istakla da je predlogom budžeta obezbeđeno 31,5 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, odnosno za resorno ministarstvo, a plus je i iznos od 13,3 milijardi dinara za zaštitu životne sredine kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što je za 4,1 milijardu dinara više nego ove godine, prenosi Tanjug.

Uverena je da će predlog budžeta obezbediti da se implementiraju oni projekti za koju je vlada dobila podršku poslanika i građana i da će napornim radom uspeti da utiče na porast životnog standarda, bez obzira na sve izazove i okolnosti.

Tri stuba budžeta

Ministar finansija Siniša Mali je u nedelju na sednici odbora rekao da se budžet zasniva na tri stuba, od kojih je prvi osiguranje standarda građana kroz povećanje plata i penzija. Naveo je da će penzije kumulativno, sa povišicama od novembra I januara biti veće za 20,8 odsto, a plate u javnom sektoru za 12,5 odsto.

Minimalna zarada u Srbiji će prema njegovim rečima sledeće godine biti veća od 40.000 dinara, a poslodavci će biti rasterećeniji. Drugi stub se tiče investicija o čemu je ministar rekao da se za projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta i naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije. Rekao je da je treći stub energetika i da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje.

(Telergaf Biznis)