Tomislav Momirović za Telegraf Biznis: "Nećemo dozvoliti divljanje cena, pretrešćemo sve izvore crnog tržišta"

Srbija je kontrolom obezbedila da cene osnovnih životnih namirnica budu među najnižima u Evropi. Svesni smo pak da rast cena drugih artikala nije mali. Međutim, infacija nije samo domaći fenomen, a država će i dalje voditi računa da zaštiti najugroženije, rekao je Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine u intervjuu za Telegraf Biznis.

Momirović ukazuje da država neće dozvoliti divljanje cena, a kao prioritet ističe dodatan proboj naše prehrambene industrije u velike zemlje.

Razgovarali smo i o cenama goriva, uticaju na ostatatak tržišta, ali i o maržama za trgovce.

"Pretrešćemo svaki segment sive trgovine, i nećemo dozvoliti da online trgovina bude plaforma za crno tržište", naveo je između ostalog.

Ministar ističe i da je neophodna saradnja države i realnog sektora koji je kao privrednik dobro upoznao.

• Preuzeli ste resor trgovine, bila je ovo prilično izazovna godina i nezgodan trenutak za preuzimanje resora - šta smatrate najvećim zadatkom za sledeću godinu?

- Danas se nalazimo u krizi koja je bez presedana, a koja je generisana ratom na istoku Evrope. Posledica toga je veliki rast cena, odnosno inflacije u Evropi. Zato ovo ministarstvo jeste specifično jer je njegova uloga između ostalog, da drži cene pod kontrolom.

Naravno, mi smo zemlja koja ima otvoreno tržište i slobodno poslovanje, ali u ovakvim uslovima i disbalansu cena, moramo da reagujemo kako bismo pre svega zaštitili najugroženije slojeve stanovništva.

Određenim interventnim merama ograničili smo cene osnovnih životnih namirnica i obezbedili da cene hleba, mleka, brašna i šećera budu ako ne najjeftinije, onda među najjeftinijima u Evropi. S druge strane, sprečili smo nestašicu proizvoda.

Tržište je odlično snabdeveno, nema nestašica, i imamo kontrolu cena osnovnih životnih namirnica.

Napominjem da smo svesni da postoji rast cena na tržištu. On nije generisan pogrešnim potezima vlade. Naprotiv. Međutim, inflacija u Evropi, izazvana ratom, a zatim i energetskom krizom je naša nova realnost.

• Cene i inflacija je bila goruća tema tokom prethodnog perioda, kakva su vaša predviđanja, da li će konačno krenuti stabilizacija na tom polju?

- Nije lako kada imate infalciju prvi put posle 10 godina u našoj zemlji, a u Evropi posle 30, veću od 10 procenata. Srbija ne prednjači kada govorimo o rastu cena. I Holandija, Letonija i Litvanija imaju veću stopu inflacije. Uspeli smo da održimo stabilnost tržišta i određenu stabilnost cena.

Teško je predvideti sledeću godinu u ovim oklolnostima. Nema sumnje da će ona biti teška. Rat će se nažalost, verovatno nastaviti, ali građani treba da imaju poverenja.

Nećemo dozvoliti eksploziju cena, nećemo dozvoliti divljanje cena, nećemo dozvoliti razvoj sivog tržišta. Zaštitićemo tržište kao i trgovce, naše male proizvođače, ali pre svega naše potrošače.

• Imali smo velike skokove nekih osnovnih namirnica (mleko npr 60%), pre svega zbog cena goriva, zbog čega je i država delovala ograničenjima, da li će i u narednom periodu biti prostora za takve reakcije?

- Dobro je da su cene nafte krenule da padaju na svetskom tržištu, to se odražava i u našoj zemlji. Nije prava politika politika ograničenja, to vuče određene posledice. Moramo dugoročno, proaktivnim merama da održavamo stabilnost cena pod kontrolom.

Prodali smo 30 tona brašna pekarima, po subvencionisanoj ceni, kako bi i oni mogli da garantuju najnižu cenu u Evropi. Ipak, moramo drugačijim stimulansima da obezbedimo niže cene. Mislim da ćemo u tome uspeti.

Demonstrirali smo agilnost, kao i manjak biroktratskih prepreka kada je potrebno da zaštitimo građane, uprkos, ponavljam, tome da smo svesni rasta cena. A to nije domaći fenomen.

• Kada pominjemo cene goriva, ono se usklađuje i sa svetski tržištem, ali je na snazi i mera ograničenja - da li vidite promene u tom smislu, do kada će moći da se kontroliše cena i dodatno, da li se očekuje pad cena svega onoga što je uvećano pod izgovorom cene goriva?

- Možemo već sada da konstatujemo da držimo stvari pod kontrolom.

Cene su počele lagano da se stabilizuju i polako da padaju. Ne možemo našu privredu, proizvođače i trgovce da opteretimo ni ekstremno niskim cenama niti da bekonačno ograničavamo cene kada su njihove uvozne komponente značajno poskupele.

Moramo da budemo pažljivi.

Dodatno, od 1. januara plate i penzije značajno rastu. One ne prate samo inflaciju, već je u dobroj meri prevazilaze. To je veliki korak, godinu dana posle korona krize, kada je vlada izdvojila 600 milona evra da pomogne privredi i građanima, imamo rast plata i penzija. To je najbolja podrška za naše građane.

• Domaća hrana i namirnice su kvalitetne, Srbija ima dosta sporazuma sa drugim zemaljama kada je reč o izvozu, da li ćete nastaviti u tom pravcu, da li ima planova za otvaranje drugih tržišta?

- Mislim da danas svako ko prođe Srbijom, vidi fabrike, zaposlene u njima, i ne može da negira veliki ekonomski uspeh. Došlo je mnogo kompanija, otvorilo se dosta pogona, porasla je prosečna i minimalna plata.

Naš prioritet je da proširimo tržište za naše kompanije. Tu pre svega mislim na Narodnu Republiku Kinu, Egipat, Koreju... da novim sporazumima o slobodnoj trgovini pospešimo izvoz i napravimo bolje uslove za poslovanje.

• Učešće na sajmovima privuče pažnju investitora, primetila sam to na sajmu hrane u Dubaiju, gde su naši poljoprivrednici sklopili velike poslove. Međutim, nekada kažu da im treba udružena snaga za velika tržišta...

- Voleo bh da podvučem ono što ste rekli - imamo moćnu prehrambenu industriju i ona je bila stub u korona krizi, i danas. To je oslonac ove zemlje.

Imamo tradicionalne, dobre, poljoprivredne proizvode i uvek ćemo podržavati naše proizvođaće da se što bolje predstave u svetu.

Takođe, imamo ogromne programe podrške prilikom izlaganja na sajmovima u inostranstvu...

Mislim da se nekada neopravdano posmatraju državni organi kao organi koji moraju da udružuju, podržavaju i na kraju prodaju robu. Privrednici moraju da se udružuju oko zajedničkih interesa.

Zadatak privrede je da zapošljava, da pravi rezultat i za svoje preduzeće, vlasnike, ali i radnike. U tom smislu delimično možemo da im pomognemo. Na njima je da se bore, nekada i lavovski, ali dokazali su da to mogu.

• Nije tajna da su marže trgovaca tema odavno, da li će biti nekih ograničenja u tom smislu?

- Zaista, marže u maloprodjanim lancima nisu velike, s druge strane ne možemo da negiramo da su cene određenih proizvoda prilično visoke, neke čak i veće nego u zemljama Zapadne Evrope.

Naš prioritet kao države mora da bude zaštita interesa socijalno ugroženog potrošača, a to smo obezbedili najnižim cenama osnovnih namirnica. Moramo da stvorimo uslove da što više subjekata učestvuje na tržištu.

Danas, ovde posluju regionalni maloprodajni lanci na tržištu, više niko ne pominje da je jedan lanac monopolista. Došao je i Lidl, konkurencija postoji.

Zbog toga se ponekad i žale da im je profitabilnost mala, odnosno marže. Dajemo podstreka i malim domaćim kompanijama kako bi potrošači mogli da izaberu i da bi u toj tržišnoj utakmici došlo do obaranja cena.

Dodatno, ukoliko posmatrate cene, i želite da upoređujete supermarkete, možete određene artikle da nađete na solidnim popustima.

• U prethodnih nekoliko godina je dosta urađeno na polju zaštite potrošača, šta su planovi vašeg ministarstva kako bi se dodatno unapredila zaštita?

- Potrošač je u centru ekonomskih kretanja, on je naš građanin. Govorimo o ljudima koji za svoj novac žele da dobiju vrednost koju su platili. Usvojene su i izmene Zaona o zaštiti potrošača pre godinu dana. Postoji dobra implementacija, sada inspekcija vrši kontunirani monitorning nad privrednim subjektima koji na neki način ugrožavaju kupca ili tržište.

To je dvosmerna ulica. Organizacije za zaštitu potrošača moraju da rade svoj posao, ministarstvo i Vlada svoj, a tržištna inspekcija na koju ćemo se posebno fokusirati će raditi kako bi ljudi imali fer uslove na tržištu.

• U trgovini, kao i svakoj drugoj grani privrede postoji i siva ekonomija, kako tome stati na put, da li će biti povećan rad inspekcije...

- Imamo relativno nove fenomene sive ekonomije koje se odnose i na online trgovinu, ali imamo i porast sive trgovine na terenu. To jeste jedna od posledica korona krize, sada i ove nove. Međutim, to ne možemo da dozvolimo. Moramo da obezbedimo fer uslove i za trgovce i kupce.

Nedavno smo imali veliku zaplenu alkohola koji se punio u ilegalnim punionicama. To ne samo da krši zakon već ugrožava i zdravlje ljudi. Moramo da obezbedmo predvidive uslove poslovanja.

Nema nikakve sumnje da ćemo pretresti sve izvore sive ekonomije u narednom periodu, i ovde ne govorimo o socijalnoj ekonomiji, već o ljudima koji u vidu zanata zarađuju na crnom tržištu izbegavajući poreski i regulatorni sistem ove zemlje čime ostvaruju velike prihode.

• Kada je reč o online trgovini, ona je u Srbiji u stalnom porastu, kako vidite to tržište u narednom periodu? Objavljuju se s druge strane i crne liste online trgovaca, kako do većeg poverenja

- Dobro je da se razvija online trgovina to je afirmativno za svaku zemlju. Nećemo dozvoliti da e- trgovina bude plaforma za sivu ekonomiju. Naravno da će kontrole biti učestale. I što se tiče cena i kvaliteta, i autorskih prava.

• Koliko je važna saradnja privatnog i državnog sektora, vi dobro poznajete realni sektor, da li se konačno čuje više glas privrednika?

- Već sam imao nekoliko sastanaka sa različitim udruženjima privrednika, kao i Udruženja za zašitu potrošača.... Ovo je dvosmeran put, javni sekor živi od onog što realni pravi.

Ako želimo da pružimo podršku realnom, privatnom sektoru, moramo da obezbedimo legitimne i legalne uslove za poslovanje. I ne možemo da tolerišemo one koji izbegavaju sve propise, stvaraju visoke profite i na kraju se bogate.

Moramo da obezbedimo fer uslove, da garantujemo da će svi učesnici na tržištu koji poštuju proceduru imati i rezultate kakvi oni očekuju. Privatni sektor, kompanije koji to vide će uvek biti strateški partner javnom.

• Koja je vaša novogodišnja želja?

- Svim čitaocima i gledaocima vašeg portala želim pre svega dobro zdravlje. To je osnova. A onda i više vremena provedenog sa svojom porodicom, puno ličnih i poslovnih uspeha ali i da svi malo više cenimo ono što imamo i da u tome uživamo.

(Telegraf Biznis)