Divovska borba radnika i inženjera sa prirodom tokom probijanja tunela Laz: Do kraja još 180 metara

Foto: RINA

Probijanje tunela Laz u utrobi planine Jelice prava je divovska borba sa prirodom. Laz već polako poprima svoj finalni izgled, ali je napredovanje do samog finiša nepredvidivo. Probijanje desne tunelske cevi do skoro je napredovalo brže od leve, ali se onda iz dubine stenske mase pojavila ogromna količina vode.

"Trenutno ugrađujemo najjači tip podgrade i smanjili smo korak napredovanja na 60 centimetara, to znači da dok se ne prođe ova zona, korak napredovanja mora da bude kraći i samim tim napredovanje je sporije, a do proboja ove cevi ostalo je još 180 metara, očekivali smo da to bude vrlo brzo gotovo, ali izgleda da ćemo morati još malo da se strpimo”, kaže odgovorni inženjer za tunele Laz i Munjino Brdo Nikola Miljković.

I dok neimari u desnoj tunelskoj cevi pronalaze najbolje rešenje za odvođenje vode, za to vreme u levoj cevi koja je za desnom kasnila oko 200 metara, naišlo se na dobar stenski materijal, pa su radovi počeli da napreduju mnogo brže i skoro da su sustigli radove u susednoj. Vredni kineski neimari i naši mladi inženjeri primenjuju najmodernije građevinske tehnologije i nakon proboja stenske mase kreće se odmah u postavljanje primarne obloge.

Teme za vas

„Odmah nakon miniranja i iskopa kreće se u montažu remenata primarne obloge, korak napretka je tri metra dnevno, montiraju se po tri remenate, nakon toga dolazi pumpa, prska se mlazni beton, dalje bušimo ankere i ti ciklusi se ponavljaju svakodnevno. Nakon postavljanja primarne obloge radi se hidroizolacija i postavljanje armature za sekundarnu oblogu što praktično predstavlja završne radove ”, ističe šef grupe za tunele Laz i Munjino Brdo Blažo Dutina.

Ulazna i izlazna cev tunela Laz projektovana je po najmodernijim svetskim standardima. Iako spolja gledano izgledaju kao dve nezavisne celine, one su međusobno povezane nišama i prolazima za pešake i vozila.

A na Munjinom Brdu borba sa prirodom još je zahtevnija, geološki sastav stena diktira i sporije napredovanje, a na pojedinim mestima čitava tunelska cev biće obložena betonom i dobiće izgled zatvorene konture.

„Ovde imamo jako nepovoljne geološke uslove a kada je geotehnička sredina takva, obavezna je gradnja podnožnog svoda kako bi se obezbedio donji deo tunela, jer ukoliko bi se radili samo trakasti temelji, postoji mogućnost da oni potonu jer su na nestabilnoj podlozi. Ovo je mnogo sigurnija varijanta, ali ona zahteva i nešto duže vreme za izvođenje radova”, pojasnio je Dutina.

Tuneli Laz i Munjino brdo povezuju Čačak, Lučane i Požegu i otvaraju put ka daljiem napredovanju koridora 11. Prolazak autoputa Miloš Veliki kroz teritoriju grada Čačka umnogome je promenio saobraćajnu, privrednu I turističku sliku grada na Moravi. Probijanje planine Jelice i dalje napredovanje ka Požegi, očekuje se sa velikim nestrpljenjem.

„Čačak će za dve do dve ipo godine izgledati iz ptičije perspektive kao mercedesov znak, autoput Miloš Veliki ka Beogradu, zatim krak ka Požegi i Moravski koridor od Čačka do Pojata, je nešto što uz međunarodni aerodrom u Lađevcima daje na značaju čitavoj zapadnoj Srbiji a naročito Moravičkom i Raškom okrugu, kako ekonomski tako i strateški”, istakao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

(Telegraf Biznis)