• 1

Pitali smo strane investitore koliko se Srbija promenila za 20 godina i kako se guši crno tržište cigareta

, Telegraf Biznis

Šta se za 20 godina rada FIC-a promenilo u srpskoj privredi i gde je srpska privreda danas, u intervjuu za Telegraf Biznis govori Goran Pekez, član UO Saveta stranih investitora

  • 1
Goran Pekez

Foto: FIC

Privreda Srbije će u značajnoj meri biti pod uticajem dešavanja, ekonomskim, ali i političkim u EU u ovoj godini, kaže Goran Pekez, član UO Saveta stranih investitora, predsednik JBAS i direktor korportivnih poslova JTI u intervjuu za Telegraf Biznis.

Posle dve decenije u našoj zemlji, Pekez nam otkriva kako danas izgleda poslovni ambijent i šta nova Bela knjiga preporučuje.

Prema njegovim rečima, nastavak reformi, smanjenje inflacije i sprečavanje rasta javnog duga, ali i intenziviranje EU integracija prioriteti su su poslovne zajednice.

Pored toga, Srbija treba u narednom periodu da „otvori“ pitanje radno-pravnog zakonodavstva.

Naš sagovornik nam otkriva i razliku između domaćih i stranih investitora, kao i šta je potrebno jednima i drugima.

Pojašnjava nam kako izgleda borba protiv sivog tržišta na terenu, i ističe značaj ponašanja navika potrošača u sprečavanju nelegalnih radnji.

  • Ove godine Savet stranih investitora (FIC) je obeležio dve decenije delovanja u Srbiji. Šta se za ovih 20 godina rada FIC-a promenilo u srpskoj privredi i gde je srpska privreda danas?

- Sada već davne 2002. godine, u to vreme 14 vodećih stranih investitora u Srbiji uz podršku OECD-a, prepoznalo je potrebu da aktivno promovišu i razvijaju predvidivo, konkurentno i održivo poslovno okruženje kroz otvoreni dijalog sa javnim sektorom i drugim značajnim akterima u društvu i privredi.

Savet stranih investitora Srbije (FIC) se već dvadeset godina zalaže za iste principe i deli iste vrednosti: nezavisnost, transparentnost, stručna znanja, i najbolje međunarodne prakse.

Takođe, iza FIC-a je ostalo mnogo rezultata do kojih se došlo velikim zalaganjem i stručnim radom iako se mnogi od njih iz perspektive 2022. godine prosto podrazumevaju. Neki od primera su činjenica da je 2009. godine na predlog FIC-a usvojena preporuka iz Bele knjige kojom se omogućava privatno vlasništvo nad zemljištem, usvojeni su brojni predlozi koji su doveli do pojednostavljene i ubrzane registracije preduzeća (kasnije implementirano kroz osnivanje APR), do toga da je 2012. godine FIC predložio uvođenje prenosivosti telefonskih brojeva između mobilnih operatera bez naknade, što iz današnje perspektive izgleda nezamislivo da je nekada bilo drugačije.

Tu je i digitalizacija u različitim oblastima poslovanja, a posebno kada je reč o sektoru finansijskih usluga koji je važan za kompanije iz različitih delatnosti, ali i za svakodnevni život građana.

Naravno, ukoliko pogledamo unazad, u prethodnih dvadeset godina i Srbija i FIC su prešli dug put koji nikada nije bio jednostavan, drugim rečima, često je bio pun izazova.

Istovremeno, okolnosti u srpskoj, ali i svetskoj privredi su se tokom vremena značajno menjale.

Međutim, na tom putu FIC je uvek pažljivo pratio potrebe poslovne zajednice, kako bi što efikasnije odgovorio na izazove sa kojima se, pre svega naše članice suočavaju, dajući na taj način doprinos unapređenju ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji.

Sa druge strane, treba reći da je Vlada RS pokazala otvorenost i spremnost da nastavi sa reformama. Trend unapređenja poslovne klime je kontinuiran proces koji se nastavlja i to se ne može poreći ukoliko posmatramo promene nastale u proteklih 20 godina. Sa druge strane, broj preporuka stranih investitora publikovanih u Beloj knjizi raste što ukazuje da ekonomski razvoj i praćenje trendova permanentno „otvara“ nove teme važne za poslovnu zajednicu, ali i građane Srbije.

  • Predstavljena je i 20. Bela knjiga po redu. Šta je prema vašem mišljenju i mišljenju Saveta ključno za ekonomski napredak Srbije u narednom periodu?

- Kao ekonomski duboko integrisana u EU, privreda Srbije će u značajnoj meri biti pod uticajem dešavanja, ekonomskim, ali i političkim u EU. Recesija i pad BDP-a u evrozoni, inflacija, rast cena energenata i hrane, kao i rast kamatnih stopa pre svega na evropskom tržištu, imaće značajne implikacije na sve aktere na tržištu Srbije u narednom periodu.

Pa ipak moglo bi se reći da su nastavak strukturnih reformi, smanjenje inflacije i sprečavanje rasta javnog duga, ali pre svega intenziviranje EU integracija Srbije uključujući i harmonizaciju propisa sa EU i njihova dosledna primena u praksi, prioriteti čitave poslovne zajednice.

Pored toga, Srbija treba u narednom periodu da „otvori“ pitanje radno-pravnog zakonodavstva jer smo mi u FIC-u odavno svesni činjenice da ljudski kapital predstavlja važan, ali i, na žalost, sve oskudniji resurs, kome mora biti posvećena posebna pažnja u skladu sa globalnim trendovima koji se pre svega odnose na potrebu fleksibilnijeg uređenja ove značajne oblasti, i uvažavajući nepobitnu činjenicu narastajuće mobilnosti radne snage na međunarodnom tržištu.

Pored toga, nastavak još 2014. godine započetih reformi u oblasti radnih odnosa neophodan je preduslov za stvaranje takvog poslovnog ambijenta u kome će tržište Srbije nastaviti još intenzivnije da privlači strane investicije i da pospešuje otvaranje novih radnih mesta koja će sa druge strane, omogućiti kreiranje dodatne vrednosti, ali i integraciju lokalnih kompanija u međunarodne lance snabdevanja.

  • Često se kod domaćih privrednika može čuti da su strane kompanije u prednosti u odnosu na domaće. Da li je to zaista tako i šta nam struktura investicija u Srbiji govori o srpskoj privredi?

- Iako u delu javnosti postoji prilično uvreženo mišljenje da strani investitori uživaju neke posebne pogodnosti i povlastice kada je reč o realizaciji svojih investicionih projekata, želimo da naglasimo da Zakon o ulaganjima Republike Srbije apsolutno ne pravi nikakvu razliku između stranih i domaćih investitora, odnosno, da strani investitori ne uživaju nikakve posebne pogodnosti u odnosu na domaće.

Činjenica da je većina stranih kompanija globalno poznata i prepoznatljiva verovatno dodatno utiče da njihove investicije i aktivnosti budu više u fokusu javnosti. Međutim, treba reći da postoje privredne grane gde je više prisutna investiciona aktivnost stranih kompanija, poput, metalske, prerađivačke, farmateucke i hemijske industrije, iz prostog razloga što domaće kompanije iz tih privrednih grana raspolažu nižim investicionim, ali i tržišnim, tehnološkim i HR potencijalom, zbog čega nisu u mogućnosti da dodatno investiraju i šire svoje poslovanje.

Alternativne investicije bitnis

Foto: Shutterstock

Ne treba zaboraviti, da strane kompanije, posebno one globalno prisutne, osim investicionog potencijala, raspolažu značajnim ljudskim i organizacionim resursima, tehnologijom i korporativnom kulturom što „prenose“ na svoje ćerke kompanije i na čijoj implementaciji insistiraju u cilju ostvarivanja maksimalne produktivnosti i efikasnosti svog poslovanja.

Upravo je to ono što čini razliku i što najviše utiče na njihovu konkurentnu prednost. Sa druge strane, postoje privredne grane, poput turizma i ugostiteljstva, gde su podršku države u prethodnom periodu dobijale domaće kompanije koje su poslednjih godina pokazale značajno interesovanje i kapacitete za investiranje upravo u ovu privrednu granu.

Međutim, i domaćim i stranim investitorima je pre svega potrebna stabilnost, transparentnost, predvidivost, kao i dosledna primena kvalitetnih propisa u čijem formulisanju učestvuje i sama poslovna zajednica.

Nama, stranim investitorima, domaće kompanije, odnosno razvijen sektor MSP u Srbiji je od suštinskog značaja. To nisu naši konkurenti, to su naši dobavljači, partneri bez kojih mi ne možemo da ostvarujemo niti svoju misiju niti planirane ciljeve.

Ovogodišnja Bela knjiga je ukazala da je Srbiji neophodno 25% učešća investicija u BDP-u kako bi osigurala stabilan privredni rast od 5% godišnje. Za postizanje takvog cilja, privatne investicije (domaće kompanije, mala i srednja preduzeća) bi morale da povećaju svoje učešće u BDP-u za dodatnih 3% do 4%.

Javne investicije ove godine čine 6% of BDP uključujući i oko 1.0% BDP za vojnu opremu. Strane direktne investicije su se delimično oporavile od krize izazvane Covid-19 i predstavljaju 5% BDP-a.

Ovakva struktura nam ukazuje da Srbija u narednom periodu treba da više da obrati pažnju upravo na privatne investicije i da država, kroz razne svoje mehanizme, treba da podstiče njihov tako neophodan rast jer su one sastavni deo celokupnog investicionog ciklusa.

  • Godišnja skupština FIC-a je nedavno održana, kakvi su planovi FICa za naredni period?

- Važnu godinu za FIC, završli smo godišnjom skupštinom prezentacijom i usvajanjem izveštaja o radu, ali i određenih statutarnih promena kako bi kao organizacija bili što fleksibilniji i spremniji za izazove koji nas očekuju u 2023. godini.

Taj proces je važan jer naše članice insistiraju na nezavisnosti i transparentnosti što je i suština načina našeg delovanja. Period pred nama, pored već dobro poznatih tema, želimo da usmerimo i na približavanje značaja i implementacije ciljeva održivog razvoja (SDGs) u privredni sistem Srbije.

Zelena agenda i usvajanje tzv. ESG principa odnosno fokusiranje na tri stuba: životnu sredinu, društvo i upravljanje postali su važni elementi mnogih korporatvinih strategija što podrazumeva i usvajanje sistemskih privrednih rešenja kako za smanjenje zagađenja, emisije CO2 i smanjenje otpada, tako i po pitanju inkluzivnosti radne snage koje naše članice, već uveliko primenjuju vođeni politikama svojih matičnih kompanija čija iskustva, kao partneri stavljamo na raspolaganje donosiocima odluka u Srbiji.

Pored toga, uključivanje mladih u privredne tokove, kao i obezbeđivanje uslova za dostupnost radne snage predstavljaju naše važne prioritete.

Kao organizacija, FIC će kao i do sada nastaviti da bude pouzdan partner koji daje značajan doprinos ukupnom ekonomskom rastu Srbije na dobrobit svih njenih građana, nastavljajući da promoviše Srbiju kao odličnu investicionu destinaciju.

  • Kompanija u kojoj vodite korporativne poslove i komunikacije zapravo je ogroman sistem, i ne radi se samo o duvanskoj industriji, koji je vaš najveći izazov bio tokom ove godine, u vreme geo-političkih tenzija, i perioda štednje?

- Najveći izazov, kao i većini kompanija u Srbiji, bilo je snabdevanje proizvodima i repromaterijalima koje sem što je postalo teže, pogotovo u drugoj polovini godine, je i znatno poskupelo.

No, svaka kriza je i prilika da se nauči nešto nova, pa su nam nestabilnost tržišta, i nedostatak pojedinih zaliha bili jasan znak da je potrebno da redefinišemo dosadašnje planove, da postanemo fleksibilniji, ali i da još više učvrstimo partnerske odnose.

  • U Srbiji JTI je nedavno "otvorio" i ogromnu investiciju u Senti, kakvi su planovi za narednu godinu, možemo li očekivati još novih radnih mesta?

- Kako bismo nastavili nesmetano snabdevanje našim proizvodima kako tržišta Srbije, tako i regiona Zapadnog Balkana, u decembru smo u našoj fabrici u Senti otvorili novu proizvodnu liniju kojom smo ujedno i najavili pokretanje petogodišnjeg investicionog ciklusa u vrednosti od 51 milion evra.

Pored proizvodne linije, koja će udvostručiti naše kapacitete, započeta ulaganja obuhvataju i izgradnju savremenog skladišta cigareta i magacina za duvan koji će se prostirati na površini od više od 2.000 m2. Deo investicionog ciklusa usmerili smo na izgradnju razvojnog centra, u okviru koga ćemo, u naredne dve godine, razvijati jedinstvene modularne i fleksibilne mašine za pravljenje i pakovanje cigareta koje će značajno povećati efikasnost i brzinu rada.

Zbog svega toga, zaposlićemo deset novih kolega, dok naše investicije doprinose povećanju izvoznog potencijala fabrike, što će direktno uticati na pozitivan spoljnotrgovinski bilans Srbije.

Od dolaska u Srbiju 2006. investirali smo više od 185 miliona evra, i učetvorostručili broj stalno zaposlenih u regionu Zapadnog Balkana.

Golubinci, proizvodnja duvana

Foto: Tanjug/Instagram/buducnostsrbijeav

Kada se osvrnem na to, izuzetno sam ponosan na sve što smo do sada ostvarili, raduju me ambiciozni ciljevi koje smo postavili za naredni period.

  • Nažalost, duvanski proizvodi često idu i tokovima sive ekonomije, šta tu kompanije proizvođači mogu da rade, koji sve mehanizmi zaštite postoje?

- JTI Srbija je dugi niz godina posvećen borbi protiv nelegalne trgovine duvanom, i kao kompanija trudimo se da u Srbiji, regionu i na globalnom nivou podržimo napore za suzbijanje sive ekonomije.

U saradnji sa policijom i Fitosanitarnom inspekcijom pokrenuli smo projekat „Satelit“, koji smo pionirski lansirali u Srbiji, koji funkcioniše po principu satelitskog snimanja terena sa ciljem identifikovanja svih parcela na kojima se nelegalno gaji duvanski list.

Svi zasadi koji nisu legalni uništavaju se, i na taj način se sprečava da nelegalni duvan završi na tržištu.

Uspeh projekta „Satelit“ ogleda se u rezultatima koji su iz godine u godinu sve bolji, čemu svedoči i činjenica da su u poslednjih pet godina nelegalni zasadi duvana gotovo iskorenjeni.

U ovom periodu ukupno je uništeno 800 tona nelegalnih zasada duvana, čime su postignuti i značajni finansijski efekti – procenjena sprečena šteta po državni budžet iznosi 453 miliona evra.

Uz to, prošle godine smo donirali četiri drona i prateću opremu u vrednosti od 1,2 miliona dolara Fitosanitarnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koja će se koristiti za suzbijanje nelegalne proizvodnje duvana ubuduće.

Ipak, u borbi protiv nelegalne trgovine duvanom važnu ulogu imaju i potrošači koji se, najčešće zbog značajne razlike u ceni, odlučuju za kupovinu cigareta kod preprodavaca.

Ne može se dovoljno naglasiti koliko ovi proizvodi, koji ne podležu kontrolama i ne ispunjavaju standarde propisane za duvanske proizvode, mogu biti opasni po zdravlje - u njima se često mogu pojaviti brojni štetni sastojci - plesni, otpad, pa čak i životinjski izmet.

  • Akcize u Srbiji dosta doprinose prilivu u budžet, s druge strane, uskoro će usklađivanje sa pravilima EU biti završeno, kako to komentarišete, i šta očekujete u sledećem koraku po ovom pitanju?

- Doprinos duvanskog sektora budžetu Republike Srbije u 2021. dostigao je čak 8,6%, što premašuje brojke u svim ostalim evropskim državama.

Zbog toga je za Srbiju prioritet da kontroliše proizvodnju duvana na svojoj teritoriji, pogotovo ako se uzme u obzir da oko 80% crnog tržišta čini rezani duvan.

Akcizna politika do sada je dala odlične rezultate u suzbijanju sive ekonomije, i aktuelni akcizni kalendar koji je na snazi do kraja 2024. podrazumeva postepeno i predvidljivo usklađivanje sa regulativom Evropske Unije.

Imajući u vidu značaj duvanske industrije za državni budžet, sigurni smo da nas i nakon isteka aktuelnog akciznog kalendara, kao i do sada, očekuje prava odluka Vlade Republike Srbije koja će obezbediti stabilne budžetske prihode, a istovremeno sprečiti porast nelegalne trgovine duvanom.

Video: Potrošač je u centru ekonomskih kretanja

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nikolas

    7. januar 2023 | 16:36

    NAS ARANZMAN SA MMFom JE PORAZAVAJUCI ZA SRBIJU - SRBIJA JE ZAPALA U DUZNICKO ROPSTVO SA DUGOM OD 33 MILIJARDE EURA!!! NAS EU PUT JE APOKALIPSA U SVAKOM POGLEDU !!! SVE SE RASPRODAJE KAO ALAJ BEGOVA SLAMA A RAJA RADI ZA BEDNU SICU !!!! NEZAPOSLENOST PADA ZATO STO MLADI BEZE IZ SRBIJE !!! SAMO SE MOZEMO POHVALITI GRADNJOM PUTEVA I ZELJEZNICE!! STRANE FIRME DOBIJAJU GRDAN NOVAC PO GLAVI ZAPOSLENOG !!

    11
    1

    Podelite komentar