Hrvatska, evro i gorči ukus kafe: Da li je, ipak, sve samo "pena" od kapućina?

Foto-montaža: Shutterstock

Od početka godine, Hrvatska je zvanično prešla na evro, mada je onda usledio dvonedeljni period tranzicije. Ipak, i to je sada iza naših komšija, tako da su kune otišle u zaborav.

Posebno je bilo napeto prvih nekoliko dana januara, jer su cene "podivljale", iako je premijer te zemlje, Andrej Plenković, rekao kako "uvođenje evra nije uzrokovalo skok cena".

Teme za vas

O svemu ovome, vrlo šaljivo i neobično, piše i BBC ovih dana.

"Samo vrlo hrabri - ili vrlo luckasti - usudili bi se da stanu između Hrvata i njihove kafe. Prošetajte ulicama glavnog grada Zagreba, gde ćete čak i u zimskim mesecima naići na kafiće prepune meštana koji ispijaju kapućino" - ovim rečima počinje članak.

Ali, početkom Nove godine, neki su otkrili da njihov omiljeni napitak sada ima gorči ukus.

Dakle, da ponovimo. Hrvatska je usvojila evro kao svoju valutu 1. januara 2023, deceniju nakon što je postala najnovija - i još uvek je najnovija - članica Evropske unije (EU). Ali, prelazak sa kuna na evre ostavio je mnoge Hrvate u uverenju da kafići, kao i trgovci i provajderi usluga, koriste to kao priliku da povećaju cene.

Lokalni mediji su od početka godine puni zamerki zbog podizanja cena. BBC izveštava i o anketi sprovedenoj na ulicama Zagreba, pri čemu Vina kaže da je situacija "veoma zbunjujuća", dok njene drugarice Monika i Tonka po potvrđuju.

- Deluje jeftinije, ali je, zapravo, skupo. Upravo smo dale šest evra za dve kafe i kolu; šokirana sam - priča mlada Hrvatica.

I da, zaista ima neka magija u vezi sa tim da nam cene deluju niže kada plaćamo u evrima. Zaboravljamo da je "sitniš" od 1 evra, zapravo, više od 100 dinara, i taj naš previd se posebno "oseća" na putovanjima.

Foto: Shutterstock

Pena ili ne, narod negoduje

Jedna druga meštanka, Živana, misli slično.

- Sva ova poskupljenja počela su u junu. Sada je evro u centru pažnje i još je gore. Nismo zadovoljni vladom i načinom na koji su rešili situaciju - priča ona, a prenosi dalje BBC.

Kontroverza je toliko žestoka da je hrvatska vlada smatrala da mora da interveniše.

Pozvala je trgovce na sastanke, kako bi ih upozorila da neće tolerisati neopravdano povećanje cena. Preduzeća su se izjasnila da su ogorčena zbog toga što im "vlada kvari reputaciju".

Ali, vlasti su rekle kako "ne mogu da dozvole da evro postane sinonim za prikriveno profiterstvo".

Stoga su naredili trgovcima na malo da obezbede da cene ne budu veće od svog nivoa od 31. decembra. Državni inspektori su nasrnuli na prestupnike, podnevši prijave protiv skoro 200 nesavesnih trgovaca u roku od nedelju dana.

Ima, naravno, i onih koji smatraju da je "velika polemika oko hrvatske kafe samo pena". Da ne kažemo, pena u kapućinu. Dok aparat za espreso u jednom baru na zagrebačkom trgu "radi svoj posao", barmen Luka kaže kako sumnja da se ljudi mnogo potresaju oko toga.

- Naše cene su bile prikazane u evrima i pre nego što je evro ušao. Sada kažu da smo preskupi - ali je ista cena kao i pre Nove godine - navodi Luka.

Uz svu pompu oko poskupljenja – bilo stvarnih ili izmišljenih – bilo bi lako zaboraviti zašto je Hrvatska odlučila da se pridruži evrozoni. U stvari, bila je posvećena članstvu u jedinstvenoj valuti, kao uslovu za ulazak u EU 2013. godine.

Zagreb / Foto: shutterstock.com

Globalna trgovina

Druge zemlje članice EU su pokazale da je posvećenost jedna stvar, ali je usvajanje evra, zapravo, sasvim druga stvar.

Mađarska, naš i hrvatski sused, prvobitno je imala plan da ukine forintu 2007. Ali, 16 godina kasnije ostaje odlučno van evrozone. Poljska, Rumunija, Švedska i Češka su teoretski obavezne da uvedu evro. Ali, niko nema planove da to uradi.

Čini se da je samo Bugarska spremna da se pridruži jedinstvenoj valuti 2024.

Zbog toga svega, odlučnost Hrvatske da ispuni ove kriterijume oko evra deluje još impresivnije. To odražava stabilnost brojnih faktora - inflacije u zemlji, vladinog budžetskog deficita, odnosa duga nacije prema BDP-u i njenih dugoročnih kamatnih stopa od ulaska u EU, navodi britanski servis.

Guverner Narodne banke Hrvatske, Boris Vujčić, kaže da je sve što se prethodno dešavalo značilo da su njegova zemlja, njeni biznisi i njeni ljudi bili izuzetno dobro pripremljeni za usvajanje jedinstvene valute. Svakako, ostaje da se vidi u kom će se pravcu stvari dalje odvijati.

Dubravko Miholić, savetnik Hrvatske turističke zajednice, prati komentare na sajtovima za putovanja u zemljama koje šalju najviše turista, poput Nemačke i Austrije.

Foto: Shutterstock

- Kažu da je super uvođenje evra, uz komentar da konačno neće morati da menjaju novac.

Eksperti takođe predviđaju preporod za hrvatske izvoznike, jer će jedinstvena valuta eliminisati poslednji preostali izvor trenja u prekograničnoj trgovini unutar EU. "Za manje od jedne decenije članstva u EU, izvoz robe je više nego dupliran", kaže Goran Saravanja, glavni ekonomista Hrvatske privredne komore, i dodaje:

"Sada kompanije van evrozone koje razmišljaju o lociranju u Evropi gledaju na 20 zemalja, a ne na 19. Već smo dobri u logistici zbog naše geografije. Sada bez dodatnih troškova, zahvaljujući Šengenu i evru, postoji podsticaj.

Ako su predviđanja tačna, koristi bi trebalo da postanu jasnije u narednih nekoliko godina. Ali, za sada, hrvatski potrošači su i dalje više zabrinuti zbog "udaranja po džepu", dok se navikavaju na novu valutu.

(Telegraf Biznis)