• 0

Šta donosi 2023. godina za naftaše

U moru analiza i prognoza izdvaja se nekoliko ključnih faktora koji će oblikovati naftni sektor u ovoj godini – sigurnost snabdevanja, cene sirove nafte i njenih derivata, kao i investicije u nove projekte

  • 0
Nafta, naftna platforma, bušotina, rafinerija

Foto: Shutterstock

U energetskom sektoru će u 2023. godini fokus definitivno biti na sigurnosti snabdevanja i cenama naftnih derivata, dok nam je energetska kriza pokazala da, na trenutke, dostupnost energenata može da postane važnija od održivog razvoja i ekologije. Jer, bez energenata nema nikakvog razvoja. A zaštita životne sredine svakako treba da postane princip na kome se insistira, zbog čijeg neispunjavanja se kažnjavaju zagađivači, kome treba da se teži jer ovo je jedina planeta koju imamo, navodi se u novogodišnjem broju Kvartalnog biltena Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

U ovoj ediciji se navodi i da je istovremeno jasno da dalji razvoj zelene energetike mora da se konkretizuje. Čini se u celoj priči da se više ne govori o zelenoj energetskoj tranziciji već o održivoj tranziciji, koja je preduslov održivog razvoja privrede uz obezbeđivanje dovoljnih količina energenata koji ne zagađuju ili manje zagađuju životnu sredinu od do sada korišćenih. Štednja energenata, pre svega prirodnog gasa i električne energije, kao i energetska bezbednost, u žiži su javnosti - pre svega evropske.

Rast cena energije

I zaista, spor ekonomski rast, galopirajuća inflacija i visoka zaduženost su dostigle onaj nivo problematičnosti kada se iz ekonomske sfere prelivaju u socio-političku. Činjenica je da su lanci snabdevanja bili stubovi stabilnosti naših relativno normalnih i mirnih života, kao i da se sada oni drmaju u zemljotresu koji izaziva rast cena svih dobara. Kako su potrebna veća izdvajanja, tzv. „jeftini“ novac uvećava dugove zemalja, ali i njihovih ekonomija i samog stanovništva. U prilog tome govori i frapantan podatak da su dugovi širom sveta došli do skoro 300 hiljada milijardi dolara, što je više od 350% svetskog BDP-a.

U analizi Evropske centralne banke, prema optimističnom scenariju, privreda evrozone bi mogla da stagnira u narednih šest meseci, dok bi prema pesimističnom scenariju bruto-društveni proizvod tog ekonomskog prostora naglo opao. Kao što je poznato, zemlje Evrope su suočene sa drastičnim rastom cena energije i za preduzeća i za domaćinstva. Otežavajuću okolnost, takođe, predstavlja i to što će Nemačka verovatno morati da privremeno smanji ili zaustavi izvoz struje u druge zemlje Evropske unije kako bi sprečila remećenje sopstvene elektromreže.

Očekivanja za narednu zimu

Kada je u pitanju gas, situacija je tek nešto povoljnija: zbog izuzetno toplih dana tokom ove zime, gasna skladišta u celoj Evropi su u proseku popunjena oko 85-90% i većina zemalja garantuje snabdevenost gasom i tople domove do kraja ove grejne sezone. Međutim, već sada se mogu čuti bojazni u vezi sa narednom godinom i popunjavanjem skladišta gasa pred narednu zimsku sezonu.

Iako je godina bila puna izazova (tačnije, problema), energetske kompanije su ostvarile velike profite. Međutim, kako su zarađivale novac, tako su počele da se suočavaju i sa problemima sa kojima se nisu ranije susretale, a to su stabilnost snabdevanja sirovom naftom, buduće investicije u proizvodnju, kao i pitanje da li će u budućnosti biti dovoljno derivata. Od odgovora na ova pitanja zavisiće i budući izgled svetskog tržišta nafte. Naime, Rusija više ne prodaje (ili je onemogućena da prodaje) svoju naftu većini evropskih zemalja, i zato sve lance snabdevanja preusmerava na moćne zemlje Azije gladne energenata. Sa druge strane, izvesno je da je za Evropu, barem privremeno, prošlo doba jeftinih energenata. Stabilnost snabdevanja energentima i diverzifikacija izvora snabdevanja postaju ključna pitanja, posebno kada se ima u vidu da 5. februara u Evropi na snagu stupa zabrana uvoza naftnih derivata poreklom iz Rusije.

U Srbiji predviđene značajne investicije u naftnom sektoru

Što se tiče Srbije, u Rafineriju nafte Pančevo su u proteklim godinama investirana značajna sredstva kojima je NIS u potpunosti modernizovao ovo postrojenje. Rafinerija može da preradi razne tipove sirove nafte i ima kapacitete da uredno snabdeva domaće tržište svim vrstama derivata. Takođe, što se tiče naftnog sektora, NIS je krajem decembra prošle godine usvojio biznis plan koji predviđa 49 milijardi dinara investicija u 2023. godini. Taj novac će biti uložen u obezbeđivanje stabilnog poslovanja i realizaciju ključnih projekata. Najviše sredstava će biti uloženo u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, dok su kada je reč o preradi nafte, predviđene aktivnosti na pripremi dalje modernizacije Rafinerije u Pančevu. NIS će takođe nastaviti da razvija proizvodnju i trgovinu električnom energijom. Iz NIS-a je više puta saopšteno da im je, u trenutnim okolnostima, uredno snabdevanje domaćih potrošača prioritet. U protekloj godini taj cilj je u potpunosti ostvaren. Ali, nova godina donosi i nove izazove kojih neće biti pošteđena ni Srbija, te će domaćim naftašima biti potrebno mnogo znanja i umeća da sa uspehom prevaziđu ovaj turbulentni period.

(Telegraf.rs/PR)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari