Sve manje građevinskih radnika u Sloveniji, fali im još 5.000: Balkanci do sada popunjavali

Svaki drugi građevinski radnik u Sloveniji je stranac, a zbog pojednostavljenja procedura za dobijanje radnih dozvola u bogatijim zemljama EU, slovenačkoj ekonomiji trenutno nedostaje oko trećine radne snage, odnosno oko 5.000 radnika u građevinarstvu.

Građevinska industrija Slovenije je još od završetka Drugog svetskog rata zasnovana na strancima, odnosno na radnicima u pečalbi iz zemalja bivše Jugoslavije, a u poslednje vreme i na radnicima iz Azije, navodi slovenački portal 24UR.

Najveći broj građevinskih radnika, njih 85 odsto, dolazi iz zemalja bivše Jugoslavije, a u poslednjih 17 godina u Sloveniju je došlo više od 100.000 radnika sa tog područja.

Kako navodi portal, Slovenija je do pre nekoliko godina važila za odskočnu dasku stranim građeviskim radnicima, koji su u njoj radili makar godinu dana kako bi otišli u bogatije zemlje EU u potrazi za većim platama, a kako su te zemlje pojednostavile procedure za dobijanje radnih dozvola, sve manje radnika ostaje da radi u Sloveniji.

Predsednik Udruženja stranih radnika Slovenije Marko Tanasić navodi kako slovenački poslodavci na sve načine iskorišćavaju zaposlene, jer su mnoge firme registrovane u Sloveniji, ali tu ne obavljaju nikakvu delatnost.

''To su regruterske firme koje u suštini pozajmljuju ilegalno zaposlene u inostranstvu. Radnici su bez prava, najčešće rade za minimalnu slovenačku platu uz usmeni dogovor satnice od osam, devet ili 10 evra, što uključuje regres za bolovanje, odmor, i ostalo'', kaže Tanasić i dodaje da mnoge regruterske firme u Sloveniji zapošljavaju radnike, kako bi ih kasnije ''iznajmile kao moderne robove zemljama zapadne Evrope, posebno Nemačkoj.

Kako kaže, iako u potpunosti rade za nemačke firme i treba da primaju njihove plate, oni primaju slovenački minimalac.

Predsednik Sekcije građevinara pri Zanatskoj komori Slovenije Zoran Simčič navodi da mnogo Slovenačke firme zapošljavaju radnike iz Azije, mahom iz Indije, Pakistana i Filipina.

''Ne možemo da se takmičimo s kompanijama u Zapadnoj Evropi u zapošljavanju radnika sa Balkana ako im ne ponudimo bolje plate, što zbog specifičnih ekonomskih uslova nije izvodljivo'', kaže Simčič.

(Telegraf Biznis)