Duže se čeka na građevinske dozvole, Vesić objasnio da je "zastoj" u Beogradu

Foto: Kabinet/Goran Vesić

Vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu prošle godine opala je za 13,5 odsto u odnosu na isti period 2021, a jedan od razloga je manja efikasnost nadležnih organa, jer se vreme izdavanja građevinskih dozvola iz godine u godinu produžava, pa umesto devet dana, koliko je bilo potrebno 2020, službenicima sada treba 15 dana da obrade zahtev, piše danas „Politika“.

„Posebno zabrinjava smanjenje obima investicionih radova od 25 odsto u Beogradu, imajući u vidu činjenicu da je njihovo učešće u regionu glavnog grada najveće u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji“, navodi list.

Dodaje se i da je taj pad, između ostalog, rezultat činjenice da su u trećem tromesečju prošle godine, od ukupno 670 podnetih zahteva u vezi sa građevinskim dozvolama, usvojena svega 173, odnosno 25,82 odsto.

Prema broju primljenih zahteva, najveće opterećenje trpe Novi Sad, u kojem je podneto 3.850 zahteva, ili 9,74 odsto ukupnog broja, i Beograd, gde je podneto 1.723 zahteva, što je 4,34 odsto.

„Interesantna je pojava mnoštva odbačenih prijava u gradskoj upravi Beograda“, navodi Politika, precizirajući da odbačeni zahtevi za lokacijske uslove predstavljaju 55,39 odsto ukupnog broja donetih rešenja, odbačeni zahtevi za građevinske dozvole - 59,7 procenata svih donetih rešenja, dok je za upotrebne dozvole procenat odbačenih zahteva - 67, 26.

U poređenju sa Novim Sadom, broj odbačenih zahteva u proseku je veći za 14,81 procenat, a broj usvojenih zahteva u Beogradu je 25 odsto od broja podnetih, a u Novom Sadu 53,77 procenata.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, list navodi da u trećem tromesečju prošle godine, vrednost građevinskih radova raste samo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - za 6,4 odsto, dok je najviše opada u regionu južne i istočne Srbije, za 34,1 odsto, u Beogradskom regionu za 25 odsto, dok je u Vojvodini zabeležen pad od svega 8,7 odsto.

„Očekivano bi bilo da je glavni razlog ovog pada suzdržanost investitora, koji zbog pooštrenih uslova zaduživanja i globalne krize oklevaju sa investicijama. Međutim, broj podnetih zahteva u vezi sa izgradnjom objekata pokazuje suprotno. Ako se pogledaju podaci centralne evidencije objedinjenih procedura, koju vodi APR, u tom periodu u Srbiji je primljeno 1,96 odsto više zahteva u vezi sa izgradnjom objekata nego u trećem kvartalu 2021, a za 12,77 procenata više nego tokom trećeg kvartala 2020.“, dodaje se.

Preciznije, piše Politika, u trećem kvartalu 2022. primljeno je 39.545 zahteva za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju objekata, što predstavlja povećanje u odnosu na drugi kvartal, u kojem su primljena 37.042 zahteva, ali i u odnosu na isti period 2021. kada je primljeno ukupno 38.786 zahteva.

„Primera radi, samo za građevinske dozvole, podneto je 4.516 zahteva, dok ih je u 2021.bilo 4.467, a 2020. godine 3.975. Međutim, pregledom jedinstvene, javne elektronske baze podataka u kojoj su sadržani podaci o toku svakog pojedinačnog predmeta po zahtevima u vezi sa izgradnjom objekata, uočava se pad efikasnosti nadležnih organa iz godine u godinu, kroz rast prosečnog vremena postupanja u procesu rešavanja zahteva“, navodi se dalje u tekstu.

Tako je prosečno vreme rešavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova u trećem kvartalu 2020. iznosilo 18 dana, u istom periodu 2021. 24 dana, a u trećem kvartalu 2022. postupak je trajao 31 dan.

Podaci pokazuju da je prosečan broj dana za rešavanje zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, u trećem kvartalu 2020. trajao devet dana, 2021. -13 dana, ali 2022. – 15 dana.

Prosečno vreme postupanja nadležnih organa raste iz godine u godinu i po ostalim zahtevima, bilo da je reč o izdavanju privremene građevinske dozvole, za čije rešavanje je trebalo osam dana 2020, devet dana 2021. i 18 dana 2022. ili za izdavanje upotrebne dozvole, za koju je bilo potrebno devet dana 2020, 17 dana 2021. i 20 dana 2022.

„Uzročno-posledična veza između postupanja nadležnih organa i pada vrednosti građevinskih radova je očigledna. Ovakva situacija ukazuje da je potrebno nešto promeniti i doneti sistemske mere koje će doprineti ubrzanju postupka, pojednostavljenju određenih procedura, ali i povećanju kapaciteta za obradu zahteva. Neizbežno je povećanje efikasnosti nadležnih organa i unapređenje oblasti građevinarstva, podsticanje zelene gradnje i elektromobilnosti što će verovatno biti postignuto kroz izmene zakona o planiranju i izradnji koje su više puta u poslednje vreme najavljivane“, zaključuje list.

(Telegraf Biznis)