Rusija, Kina i gas: Šta se to "kuva" na Istoku?

Foto: Tanjug/AP

Rusija i Kina pripremile su nacrt međuvladinog sporazuma o isporuci gasa rutom "Daleki istok", proizilazi iz uredbe objavljene na zvaničnom internet portalu pravnih informacija, prenose RIA Novosti.

"Odobren je nacrt sporazuma koji je dostavilo Ministarstvo energetike, usaglašen sa Ministarstvom spoljnih poslova i drugim zainteresovanim organima izvršne vlasti, koji je prethodno razrađen sa kineskom stranom, između Vlade Rusije i Vlade Narodne Republike Kine o saradnji u oblasti snabdevanja prirodnim gasom dalekoistočnom rutom", navodi se u dokumentu.

Teme za vas

Sporazum podrazumeva izgradnju prekograničnog dela preko reke Usuri na području ruskog grada Daljnjerečensk do kineskog grada Hulin. Napominje se da se ovim dokumentom definišu uslovi saradnje dve zemlje po pitanju snabdevanja gasom, a pomoći će i jačanju koordinacije u energetskom sektoru.

Početkom februara prošle godine Gasprom je potpisao dugoročni ugovor sa Kineskom nacionalnom kompanijom za naftu i gas o izvozu deset milijardi kubnih metara gasa godišnje preko dalekoistočne rute. Predviđeno je da će ukupan obim isporuka kompanije nakon realizacije projekta porasti na 48 milijardi kubnih metara.

Gasprom trenutno snabdeva Kinu prirodnim gasom preko gasovoda "Snaga Sibira". Izvoz preko te rute na kraju prošle godine iznosio je 15,5 milijardi kubnih metara. Kako projekat bude napredovao, planirano je da se godišnje povećava obim isporuka do projektovanog godišnjeg kapaciteta od 38 milijardi kubnih metara do 2025. godine.

Razvoj Istočne rute snabdevanja gasom između Rusije i Kine povezan je i sa trasom izgradnje gasovoda "Snaga Sibira-2" kroz Mongoliju kapaciteta 50 milijardi kubnih metara godišnje, čiji projekat je u izradi, podseća ruska agencija.

Nemačka preduzima mere

Najveća evropska ekonomija želi da ograniči uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije, u nastojanju da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, navodi se u dokumentu nemačke vlade u koji je Blumberg imao uvid.

"Savezna vlada ne podržava nabavku ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG)", napisao je zamenik ministra energetike Patrik Grajčen u odgovoru na niz pitanja koje su postavili poslanici konzervativne opozicije. Prema njegovim rečima, vlada je obavestila kompanije da će preduzeti odgovarajuće mere da suzbije kupovinu ruskog gasa, koliko je to moguće.

Foto: shutterstock

"Nemačka vlada je svesna da ruski gas stiže do uvoznih terminala u susednim zemljama. Međutim, nema informacija o transportu i potrošnji goriva unutar Evrope, pa stoga je teško proceniti koliko ga je trenutno uskladišteno", naveo je Grajčen, prenela je američka agencija.

Kompanije će ubuduće biti u obavezi da obaveštavaju Komisiju o poreklu nabavke prirodnog gasa ukoliko je njihov obim veći od pet teravat časova, navodi se u vladinom dokumentu. Portparol Ministarstva privrede, koje je takođe nadležno za energetiku, odbio je da komentariše dokument i koje konkretne mere vlada preduzima.

Evropski gasovodni tokovi iz Rusije pali su na istorijski minimum od invazije Kremlja na Ukrajinu prošle godine. Da bi se nadoknadio manjak, isporuke tečnog gasa iz celog sveta su porasle - uključujući Rusiju - i ne podležu nikakvim sankcijama EU.

Samo su Velika Britanija i nekoliko manjih država formalno zabranile uvoz super goriva iz Rusije, a mnoge od tih isporuka preusmerene su u druge luke.

Zemlje poput Francuske, Belgije, Holandije i Španije i dalje prihvataju isporuke ruskog tečnog gasa, koji sada čini oko šest odsto uvoza gasa na kontinentu, prema podacima nemačke lobističke grupe Zukunft Gas, navodi Blumberg.

(Telegraf Biznis)