SAZNAJEMO Top promene koje donosi Zakon o bezbednosti: Uvodi se "rad od kuće", "radilište", slede veće kazne

Foto: Shutterstock

Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu dobio je danas još jednu važnu podršku, a otkrivamo koje sve izmene slede. 

Osnovne novine koje donosi novi zakon jesu da će poslodavci morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu, a radnici da mere zaštite primenjuju. Zakon će uticati na poboljšanje uslova rada.

Podsetimo, socijalno-ekonomski savet (SES) je dao pozitivno mišljenje,  a kako je nakon sednice SES-a kojoj je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, rekao ministar za rad i koordinator Saveta Nikola Selaković, predlog ovog zakona će verovatno biti utvrđen na sednici Vlade Srbije ove sedmice.

Teme za vas

Posle usvajanja zakona sledi donošenje podzakonskih akata za njegovu primenu u čiju izradu će biti uključeni svi socijalni partneri. Proveravali smo u resornom ministarstvu šta nas još čeka.

Kako smo saznali i rad od kuće biće u okviru novog nacrta zakona. 

"U tekstu Nacrta zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uvode se neki novi izrazi, kao što su: Radna sredina; Radilište; Rad na visini, Rad u dubini, Ozbiljna, neizbežna i neposredna opasnost, Radno mesto sa povećanim rizikom, Rad od kuće, Rad na daljinu i dr.

Uvodi se veći nivo kompetencija stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu i njihovo kontinuirano usavršavanje znanja", rekli su za Telegraf Biznis iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Precizirane su obaveze poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti. Svaki od poslodavaca izvođača je dužan da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana u kontinuitetu i da nadležnoj inspekciji rada prijavi početak obavljanja poslova.

Nove obaveze za poslodavce

Pored obaveze poslodavca da zaposlenom izda na upotrebu ličnu zaštitnu opremu u skladu sa aktom o proceni rizika, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i sprovede obuku za njeno pravilno korišćenje.

"U slučaju teške ili smrtne povrede na radu poslodavac će biti dužan da u roku od osam dana izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda", navode nam.

Pored pregleda i provere propisane opreme za rad uvodi se i pregled i ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija.

Bitne novine se odnose na obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama).

Propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Ovako je bilo za vreme korone/Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Veće kazne

Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.

Na pitanje koje su predviđene kazne, navode nam da je kaznena politika pooštrena:

"Novina u odnosu na važeći zakon je propisivanje novčanih kazni u fiksnom iznosu i pooštravanje kaznene politike. Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara", istakli su naši sagovornici.

Poslodavcima se ostavlja rok od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona da organizuju svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom.

"Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao predlagač zakona želi da novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu stavljanjem akcenta na prevenciju utiče na efikasnu zaštitu zaposlenih i uspešno poslovanje", ističu u resornom ministartsvu.

Radnici koji i na velikim visinama rade bez kaciga, ali i bez druge neophodne zaštitne opreme, česta su slika niških gradilišta. Inspekcija stalno ponavlja da kontrolište gradilišta, ali ni inspektora nema dovoljno. Oni su nažalost često i u crnoj statistici. Nada je da će izmene zakona tu statistiku ukloniti.

(Telegraf Biznis)