Od moguće metropole Mediterana do odlaska 8.000 kompanija: Kako je nacionalizam naštetio Barseloni?

Foto: Pixabay.com / Španija

Referendum za nezavisnost Katalonije 2017. godine i neredi doveli su do toga da se više od 8.200 kompanija preseli iz Barselone u druge delove Španije prenosi Jutarnji list, a piše Financial Times.

Kako se navodi, dve od četiri najveće španske banke "CaixaBank" i "Sabadell" su otišle, kao i jedan od najvećih energetskih preduzeća Naturgy. Na spisku su i najveći evropski vlasnik stanica za mobilnu telefoniju Celnexx i Grupo Planeta, jedan od najvećih evropskih izdavača knjiga.

Teme za vas

To je duboko uticalo na imidž Barselone, kao jednog od boljih gradova za ulaganje. Ipak, nije sve tako crno, dalje navode.

Od pandemije, otvorena su nova sedišta za veštačku inteligenciju kompanija Epl i Majkrosofta, a ove tehnološke gigante, pratili su i Amazon i Gugl. Tu si i centri za inovacije Simensa i Bajera, Pepsija i SAP-a.

Cisko namerava da osnuje centar za dizajn čipova, a Intel zajedničku laboratoriju sa računarskim centrom u Barseloni.

Uprkos odlasku kompanija, Barselona ima tek 9 posto nezaposlenih, u odnosu na Madrid čiji je postotak nešto viši.

Udela u tome ima i gradonačelnica Ade Coleau koja je u proteklih šest godina radila na obuzdavanju haotičnog masovnog turizma i špekulacija sa nekretninama. Takođe je ograničila upotrebu Airbnb-a, proširila zelene i pešačke zone, ali i uvela obavezu da 30 odsto svih novih privatnih stambenih projekata budu javni stanovi.

S obzirom da je ona protiv nezavisnosti Katalonije, među poslovnim ljudima je stekla reputaciju neprijatelja preduzenitšva i rasta.

Iako je Katalonija privukla 6 do 9 milijardi evra stranog kapitala u svakoj od proteklih nekoliko godina, to je oštri pad u odnosu na više od 16 milijardi evra u rekordnoj 2016., prema podacima ministarstva industrije.

Za razliku od Barselone, madridska regija je zabeležila rekordna ulaganja od 98 milijardi evra u 2018., da bi zadnje dve godine i oni drastično pali, dok se Barselona vraća na nivo iz 2012-2014. godine.

O referendumu

Referendum o nezavisnosti izazvao je najgoru ustavnu krizu u proteklih 10 godina. Građani su masovno izvlačili novac iz katalonskih banaka, a preduzeća su bežala iz straha da će ih jednostavno proglašenje nezavisnosti ostaviti izvan Evropske unije, a u pravnom i finansijskom vakumu navodi Jutarnji list.

Španski premijer Pedro Sančez danas govori da je borba za nezavisnost gotova i da se vraća miran suživot. Ipak, 41 posto Katalonaca još uvek podržava nezavisnost.

(Telegraf Biznis)