Januarska inflacija veća od 15 odsto: Najviše "vukla" hrana i energenti

Inflacija je u januaru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila na mesečnom nivou 1,4 odsto, a u odnosu na januar 2022. godine 15,8 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.

To je, kako je navedeno, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije.

I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, kažu u centralnoj banci.

Na mesečni rast cena od 1,4 odsto najviše je uticao rast regulisanih cena (po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta) i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.

Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci.

Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto. Posmatrano u odnosu na januar 2022. godine, cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 23,7 odsto.

Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, pre svega visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše u Srbiji i u većem delu Evrope, navode iz NBS.

Kod cena energije, pored pada cena naftnih derivata, u januaru je zabeležena i korekcija cena električne energije i gasa što je uticalo da rast cena na nivou cele grupe u januaru iznosi 2,0 odsto.

Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i u januaru je iznosila 10,4 odsto, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo bi da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.

Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

NBS procenjuje da će se inflacija nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, tako da očekuje da će krajem godine biti na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelne nivoe.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta, saopštila je NBS.

Republički zavod za statistiku je objavio da su cene proizvoda i usluga lične potrošnje u januaru u odnosu na decembar 2022. godine u proseku povećane za 1,4 odsto, a u odnosu, a u poređenju sa istim mesecom prethodne godine da su povećane za 15,8 odsto.

U 2022. godini u poređenju sa 2021. godinom potrošačke cene su u proseku povećane za 11,9 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u januaru 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,5 odsto), Alkoholna pića i duvan (2,5 odst o), Hrana i bezalkoholna pića (1,6 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (1,3 odsto), Rekreacija i kultura (1,0 odsto), Restorani i hoteli (0,6 odsto), Zdravlje (0,2 odsto) i Komunikacije (0,1 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupi Transport (-0,6 odsto).

(Telegraf Biznis)