Ekonomski presek zemlje i sveta: 5 izazova za Srbiju i odluke koje moramo doneti da izbegnemo krizu

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Rat u Ukrajini, rast cena enegenata, niske projekcije rasta u evrozoni predstavljaju glavne izazove koji utiču i na srpsku ekonomiju.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže za Telegraf Biznis da imamo zadovoljavajuće makroekonomske fundamente iz čega se može zaključiti da je fiskalna pozicija naše zemlje, u ovom trenutku, dobra. Međutim, ne treba se uljuljkivati solidnim fiskalnim rezultatima. To nije dovoljno.

U intervjuu za naš portal, ovaj ugledni ekonomista otkriva i šta bi trebalo kao država da uradimo za više investicija i obrazovaniju radnu snagu, ali procenjuje i kakav bi mogao da bude BDP.

Teme za vas

Dodatno, u susret Kopaonik Biznis Forumu, Vlahović otkriva na čemu je potrebno dodatno raditi kako bi se izbegli izazovi, ali preduhitrili sistemski problemi koje "vučemo".

• Geopolitičke tenzije, energetska kriza, inflacija - Srbija se, kao i svet suočila s brojnim izazovima kada je ekonomska politika u pitanju - šta će biti fokus predstojećeg Kopaonik biznis foruma?

- Ovogodišnja centralna tema Foruma je “Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan”. Tema se, razvojem događaja, sama nametnula.

Živimo u vremenu izraženih geopolitičkih i ekonomskih rizika. Prognoze respektabilnih analitičara govore da će 2023. godina biti mnogo teža (sporiji rast i dalje problem visoke inflacije, iscrpljen fiskalni prostor za intervencije, povećano) nego prethodna.

Srbija ima zadovoljavajuće makroekonomske fundamente iz čega se može zaključiti da je fiskalna pozicija naše zemlje, u ovom trenutku, dobra.

Međutim, problem je nespremnost da se prepoznaju sistemski, inherentni rizici, na čijem otklanjanju je potrebno ozbiljno raditi, sve u cilju podizanja stepena otpornosti naše ekonomije i unaprđjenja mehanizama zaštite. Ne treba se uljuljkivati solidnim fiskalnim rezultatima. To nije dovoljno.

Podsetiću da smo pre početka velike finansijske krize 2008. godine takođe imali zadovoljavajuće makroekonomske pokazatelje: javni dug 28%BDP, rast od 5,7%, devizne rezerve na nivou 6 meseci uvoza, inflacija na sličnom nivou kao danas. Svi znamo šta se desilo nakon početka krize, ubrzo smo shvatili koliko je makroekonomska pozicija Srbije bila, u suštini, krhka.

Naravno, od 2015. godine umnogome je promenjena privredna struktura u korist sektora razmenljivih dobara i usluga, dela privrede koji je danas nosilac tehničkog progresa i visoke produktivnosti, i zahvaljujući kome je otpornost privrede u celini unapređena. Međutim, neki sistemski skriveni problemi su ostali isti. Očekujem, da će se na ovogodišnjem Forumu poslati takvo upozorenje.

• Da li se potreba za profitom kompanija kosi sa ciljevima održivog razvoja?

- Radi se o, naizgled, suprostavljenim ciljevima. Međutim, dovoljno je letimično analizirati snagu ekonomije i stanje životne sredine u razvijenim zemljama, pa zaključiti da ta dva cilja mogu istovremeno biti realizovana.

Šta to nedostaje u drugim manje razvijenim ili, pak, nerazvijenim zemljama? To je jasan regulatorni okvir i snažne i nezavisne institucije. Dakle, nije teško pomiriti profit i ulaganje u zdravu životnu sredinu, ukoliko postoji jasna strategija razvoja, zakonska regulacija i institucije.

Foto: Privatna arhiva

• Kako ocenjujete godinu pred nama, šta očekujete?

- Veoma je nezahvalno davati bilo kakve prognoze u situaciji kada se ne mogu sagledati svi potencijalni rizici. Međutim, ohrabruje činjenica da je Evro zona u četvrtom kvartalu prošle godine ostvarila bolje rezultate od očekivanih. Takođe, dodatni optimizam podgrejava i brži pad inflacije u EU i SAD.

Pored toga, Kina je efikasnije napustila nultu Covid politiku, što je doprinelo da se ponovo uspostave globalni lanci snabdevanja. U ovom trenutku realno je očekivati da će sve velike privrede, uključujući i Euro zonu, izbeći recesiju.

Moguće je da će u prvoj polovini godine Nemačka, Italija i, možda još neka zemlja, ući u tehničku recesiju, ali ona će biti prolazna i plitka. Ukoliko se ne dese neki nepredviđeni događaji, ne očekujem da će privrede Srbije i regiona biti zahvaćene recesijom.

• Gde vidite najveće izazove po zemlju do sledećeg Kopaonik biznis foruma?

- Vreme pred nama je prepuno izazova. Rizici su prisutni i, nažalost, teško predvidivi i merljivi. Na većinu ne možemo uticati: rat u Ukrajini, tenzije u međunarodnim odnosima i dalja fragmentacija, trgovinski rat na relaciji Kina - Amerika, kretanje cena energenata, eventualno rasplamsavanje Covid pandemije u Kini te ponovni prekid lanaca snabdevanja, kriza suverenog duga nekih zemalja, klimatske promene.

Neke rizike/izazove možemo identifikovati i na njih uticati. Oni se tiču političkih i ekonomskih odluka koje naša zemlja, naša Vlada mora doneti i raditi na njihovoj implementaciji.

Prvo, potrebna je reafirmacija našeg strateškog razvojnog cilja, a to je sticanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

EU, sa svim svojim manama i funkcionalnim problemima, jeste zajednica koja je u istoriji najviše uticala na podizanje standarda stanovništva zemalja članica, unapređenje demokratije, slobode kretanja ljudi, robe i kapitala. U vrednosnom i tehnološkom smislu mi pripadamo Evropi.

Ekonomski smo čvrsto povezani: dve trećine spoljnotrgovinskog prometa realizujemo sa zemljama EU, a u sličnom procentu strane investicije dolaze u Srbiju iz ovih zemalja. Stoga, bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja i, eventualna promena strateškog kursa političkog i ekonomskog razvoja moglo bi da dovede do nesagledivih negativnih posledica po našu zemlji i standard stanovništva.

Drugo, potreban je nastavak reformi. Zbog niza strukturnih ograničenja, u normalnim vremenima naša zemlja ne može u kontinuitetu da dosegne robusni održivi rast, iznad 5% godišnje. Bez takvog dinamičnog razvoja nije realno očekivati brže dostizanje životnog standarda kakav postoji u zemljama Centralne Evrope.

Željeni robusni rast neće biti moguć bez većeg nivoa investicija, tu pre svega mislim na domaće privatne investicije čiji se udeo u ukupnim investicijama čak i smanjuje. Takav trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja, zbog kojih domaći investitor prepoznaje visoke rizike ulaganja.

Dakle, govorimo o potrebi unapređenja poslovnog ambijenta i kvaliteta institucija, kako onih koji regulišu tržište, tako i onih koje garantuju pravnu sigurnost.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Treće, neophodno je konačno završiti restrukturiranje i konsolidaciju javnih preduzeća. Prošle godine smo zbog problema u EPS-u imali vanredno trošenje novca iz budžeta, a po svemu sudeći to će se nastaviti i u ovoj godini. Krajnje je vreme da se upravljanje javnim preduzećima profesionalizuje, da se uporedo definiše master plan poslovne konsolidacije i radi na njegovom implementiranju.

Četvrto, nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala. Istraživanje Svetske banke je pokazalo da već danas više od 2/3 kompanija prisutnih u Srbiji ne mogu da planiraju razvoj zbog nedostatka adekvatne radne snage.

Dakle, govorimo o sistemu obrazovanja, koji mora da se menja. Ali ne kampanjski, kao što je u prošlosti više puta bio slučaj. Treba prihvatiti realnost da živimo u vremenu ubrzanih promena, nestajanja starih i nastajanja novih zanimanja. To znači da akcenat u reformi obrazovanja mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja kao osnove celo-životnog učenja.

Istovremeno, potrebno je investirati u učitelje, nastavnike, poboljšati njihov materijalni položaj, te povratiti značaj i dignitet profesije prosvetnog radnika.

• Kakav očekujete privredni rast?

- U ovoj godini, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih vanrednih okolnosti, realno je očekivati da će privreda Srbije ostvariti rast izmedju 1,5% i 2%. Drugim rečima, ne predviđam recesione tendencije, uprkos opasnostima koje dolaze kao posledica nepovoljne konjukture u EU. Pomenuti rast biće manji od rasta globalne privrede i nešto veći od očekivanog rasta evro zone. Da bi se ostvario neophodno je da nivo investicija ne bude manji od 22% bruto domaćeg proizvoda, a to znači da Vlada Srbije ne treba da štedi na ekonomski produktivnim kapitalnim investicijama.

Tačnije, bilo bi dobro da državno ulaganje bude na nivou ostvarenja iz prethodne godine (7% BDP), a da, pri tome, ostvarimo priliv stranih investicija od, takođe približno 7% BDP-a. Ostaje da se nadamo da će nedostajući deo investicija biti obezbeđen domaćim privatnim investicijama, koje iz godine u godinu stagniraju u portfelju ukupnih investicija.

Paralelno sa “bitkom za investicije”, napori NBS i, posebno, Vlade Srbije, treba da budu usmereni ka zaustavljanju inflacije te njeno prevođenje u silaznu putanju. NBS je na vreme zaoštrila monetarnu politiku, ostaje da Vlada Srbije vodi fiskalno odgovorniju politiku, a neke naznake govore tome u prilog.

• Dodatno, država je najavila povećanja plata i penzija, "skače" i minimalac, osim toga, na snazi su brojni programi i podsticaiji poput kupovine prvog stana za mame, kartice za penzionere i sl... Kako vi gledate na ovakvu vrstu olakšica?

- Ono što je dobro, Vlada je odustala od masovnih programa neselektivne besplatne pomoći određenim delovima stanovništva. Koliko god da je na početku Covid pandemije takva intervencija bila neophodna, pre svega zbog brzine, sve posle toga je bilo značajno veće trošenje novca iz budžeta sa efektima koji bi se, verovatno ostvarili i sa manjim intervencijama.

Takva politika, de facto podsticaja potrošnje, je nastavljena i u prošloj godini, bez suvislog ekonomskog objašnjenja. To ne samo da je potpuno suzilo fiskalni prostor za kontraciklične intervencije, već je i dodatno uticalo na veći nivo inflacije.

Čini mi se da se fiskalna politika u ovoj godini menja, te više nema “opštih”, neselektivnih programa pomoći, već se podržavaju socijalno ugroženi slojevi, ili pak realizuju ciljevi populacione politike. Dobro je da je realni rast plata u ovoj godini usklađen sa realnim rastom bruto domaćeg proizvoda.

Što se tiče rasta tzv. “minimalca”, to je bilo i očekivano imajući u vidu inflaciju od približno 15% na međugodišnjem nivou. Sve u svemu, fiskalna sidra su u ovoj godini zadovoljavajuće postavljena.

Foto-ilustracija: Shutterstock

• S druge strane, još vučemo "reklikte" prošlosti, problemi sa velikim privrednim sistemima još traju?

- Problemi postoje pre svega u državnim, javnim preduzećima. Restrukturiranje ovih sistema je veoma sporo i bez vidljivog napretka. Stoga su upravo ova preduzeća i najveća opasnost za budžet Srbije.

Problemi su višeslojni: a) upravljanje je uglavnom prepušteno partijskim kadrovima, nema konkursa za izbor najboljih menadžera, te su shodno tome i performanse ovih preduzeća nezadovoljavajuće,

b) sindikati u ovim preduzećima su izuzetno jaki, neretko se zloupotrebljava monopolski položaj čime se podiže ucenjivački kapital. Otpori bilo kakvim promenama su izraženi i imaju političku cenu,

c) cena proizvoda ili usluga je više socijalna, nego realna tržišna kategorija. Sve u svemu, loše poslovanje na kraju plaćamo svi.

Jedan primer iz prošle godine: fiskalni deficit je u 2022. godini iznosio 3,3% bruto domaćeg proizvoda. Da nismo imali ogromne probleme u proizvodnji električne energije i budžetske intervencije s tim u vezi, fiskalni deficit bi bio na nivou od 1,5% BDP-a. Ne treba smetnuti sa uma da su veliki javni sistemi u svim uređenim zemljama, stožer privrednog razvoja i glavni pokretači rasta domaćih investicija.

To znači da kada se sumiraju negativni efekti rada velikih javnih preduzeća, pored neposrednih šteta treba kalkulisati i sa propuštenim šansama za rast. Angažovanje eksternih ino konsultanata je verovatno signal da je čitav proces restrukturiranja energetskog sektora ozbiljno započeo, što može da nas raduje.

• Domaći privrednici i dalje se osećaju inferiornijim u odnosu na strane, da li se konačno pomera i taj dijalog, šta je inestitorima najviše sada potrebno?

- Kao što sam već pomenuo, domaći privrednici se suočavaju sa ozbiljnim institucionalnim ograničenjima, te zbog toga domaće privatne investicije, iz godine u godinu stagniraju i njihov udeo u ukupnim investicijama se smanjuje.

Domaći investitori očekuju jasna, predvidiva i stabilna, jednaka pravila za sve učesnike na tržištu. Svi izveštaji respektabilnih međunarodnih organizacija (GCI, IES, IPK i slično) ukazuju da postoje značajne prepreke za razvoj domaćeg privatnog sektora.

Treba podsetiti da bez domaćih investicija nije moguće izgraditi konkurentnu i održivu privrednu strukturu. U kriznim vremenima domaći investitori su pouzdan partner državi u realizaciji ciljeva rasta, a jak sektor malih i srednjih preduzeća povećava otpornost ekonomije u celini.

(Telegraf Biznis)