Kako je Švajcarska pobedila inflaciju i šta druge zemlje mogu naučiti od nje?

Foto: Shutterstock

Jedna od retkih država Evrope koja relativno dobro upravlja ovom krizom jeste Švajcarska.

Iako oduvek "neutralna" i jaka po životnom standardu, Švajcarska svakako nije dovoljno moćna da se odupre ekonomskim potresima koji drmaju ceo svet, ali... Uspela je da "prođe" dosta bolje od drugih.

Stopa inflacije u toj zemlji je lane iznosila 3,5 odsto, što je najviše u poslednjih 29 godina. Istovremeno, to je znatno niža stopa inflacije nego u Sjedinjenim Američkim Državama (9,1 posto), Velikoj Britaniji (11,1 posto) ili evrozoni (10,6 posto).

Teme za vas

Prema pisanju CNBC, nekoliko je razloga zbog kojih je Švajcarska uspela da obuzda galopirajuću inflaciju:

Cene i troškovi

Kao jedna od najbogatijih država sveta, Švajcarska ima znatno veći BDP po glavi stanovnika nego SAD, Japan ili Nemačka. Prosečno bogatstvo punoletne osobe iznosi 696.604 dolara, ipak, treba reći i da su životni troškovi već dovoljno visoki - i mimo krize.

Prema podacima britanskog lista Economist, Cirih i Ženeva su i prošle godine bili među deset najskupljih gradova planete, ali kako piše CNBC, Švajcarci su manje pogođeni rastom cena, jer manji deo prihoda troše na potrepštine kao što su hrana, smeštaj itd.

- S obzirom na to da su ljudi, u proseku, prilično bogati, trošak na hranu u ukupnom trošku domaćinstva nije tako visok, kao što je to, možda, slučaj u nekim drugim državama. Naravno, nejednakost postoji. Ali, iz međunarodne perspektive, mislim da imamo funkcionalnu socijalnu politiku - kaže profesor ekonomske istorije na Univerzitetu Cirih, Tobijas Štrauman.

Foto: JEFF PACHOUD / AFP / Profimedia

Stabilnost domaće valute

Drugi razlog zašto je stopa inflacije u Švajcarskoj niska jeste snažna domaća valuta. Franak je kontinuirano jačao, a njegova vrednost je jednaka vrednosti evra. S druge strane, vrednost mnogih drugih valuta je bila u padu.

Franak, tradicionalno, ima status "sigurne luke" i prilično je podržan velikim rezervama zlata, obveznicama i drugim finansijskim sredstvima. Na taj način, centralna banka održava stabilnost valute i u kriznim vremenima.

Treba naglasiti i to da Švajcarska svake godine uvozi robe i usluge u vrednosti od 302 milijarde dolara, i to mahom iz EU. Zbog snažnog franka, dobija i efektivni popust na uvoz.

Snabdevanje energijom

Ova zemlja je, nesumnjivo, manje izložena spoljnim faktorima koji su doprineli rastu cena, kao što je invazija Rusije na Ukrajinu. Za razliku od nekih drugih država Starog kontinenta, Švajcarska se manje oslanja na uvoznu naftu i plin. Zapravo, električna energija ima važnu ulogu u svemu ovome.

Većina energetskih kompanija su u javnom vlasništvu, što znači da su manje izložene ekstremnoj volatilnosti. Osim toga, te kompanije su podložne strogoj regulaciji cena, a cene energije u Švajcarskoj su lani porasle 16,2 posto.

To je dosta manji skok cena u odnosu na Nemačku (25%), Holandiju (30%), Britaniju (52,3%), Italiju (64,7%).

Državni energetski regulator očekuje da će rast ove godine iznositi dodatnih 27 posto, što znači da će račun za struju u proseku iznositi 1.215 franaka.

Foto: shutterstock.com

Stroga kontrola cena

Švajcarska ima stroge kontrole cena roba i usluga, što je čini manje podložnom fluktuacijama uzrokovanima inflacijom. Od osnovnih potrepština, koje se uzimaju u obzir pri proceni inflacije - kao što su hrana, stanarina i transport, jedna trećina ili 30 posto podložna je regulaciji, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi.

Rast cena hrane je u decembru 2022. iznosio 4,0 posto, dok je u SAD-u iznosio 11,9 posto, u Velikoj Britaniji 16,9 posto, a u Njemačkoj 19,8 procenata.

Visoke carine na pojedine uvozne poljoprivredne proizvode znače da domaći poljoprivredni proizvodi, kao što su mleko i sir, imaju preferencijalne cene i manje su izložene pritisku globalnog tržišta hrane.

Pad stope inflacije

Naravno, Švajcarska nije uspela da se totalno odupre rastu cena, ali centralna banka očekuje da će se inflacija sledeće godine smanjiti na 1,8 odsto, što je ispod cilja od dva procenta.

Dakle, ono što druge države za početak mogu naučiti iz švajcarskog primera jeste da je, jedinstveno ekonomsko okruženje ove zemlje, nastajalo decenijama. Štrauman smatra da je nacionalizacija energetskog sektora važna lekcija drugim zemljama, pre svega, evropskim državama koje privatizuju tu oblast.

Kako prenosi CNBC, Štrauman poručuje da se zbog toga sada "plaća visoka cena".

- Privatizacija je srednjoročno i kratkoročno bila veoma dobra ideja - naglasio je.

(Telegraf Biznis)