NBS opet povećala referentnu kamatnu stopu

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75%. Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,50%, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7,00%.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje.

Šta piše u obrazloženju banke?

Time Narodna banka Srbije doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Ipak, otvaranje Кine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka. Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu. Opreznost monetarne politike je neophodna i zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja.

Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4%, a međugodišnje posmatrano 15,8%, što je bilo u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju. Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u januaru je iznosila 10,4% međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. Nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Printskrin: Google Maps

Кada je u pitanju ekonomska aktivnost, prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariće realni rast u rasponu od 2,0% do 3,0%. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3,0% do 4,0%, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0% godišnje.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila 2023. godine.

(Telegraf Biznis)