Poremećaj više nije jednokratan događaj

Ilustracija: Telegraf/Egzakta/Shutterstock

Lanci snabdevanja su uvek bili osetljivi na globalne promene, a ranjivost današnjih lanaca snabdevanja usmerava dosadašnje tradicionalne metode na nove principe i ciljeve multinacionalnih kompanija. U novijoj istoriji, lanci snabdevanja ulaze u žižu javnosti širom sveta, kada pandemija COVID-19 uvodi svetski poredak u disbalans kreirajući mnoga pitanja za globalne igrače.

Kao posledice toga usledile su masovna zatvaranja fabrika u kombinaciji sa trgovinskim ratovima, carinama i invazijama u Evropi, zatim, Rat u Ukrajini, rastuća inflacija i teški vremenski događaji stvaraju neizvesno okruženje i jasno pokazuju da poremećaj više nije jednokratan događaj. Tokom pandemije, fluktuirajuća ponuda pojedinih kompanija dovela je do nestabilne kupovine, što je samim tim otežalo planiranje i proizvodnju proizvoda reflektujući se dalje na zagušenja u lukama i globalni nedostatak kontejnera.

Prema najnovijoj studiji koju je sprovela FMI (Future Market Insights), očekuje se da će prihod globalnog tržišta upravljanja lancem snabdevanja dostići vrednost oko 25,7 milijardi dolara u 2023. godini, i da će do 2033. godine porasti na 78,5 milijardi dolara, uz rast od 11,8% posmatrajući period od 2023. do 2033. godine. Uprkos projektovanom rastu, neosporna činjenica je da se lanci snabdevanja suočavaju sa još jednom godinom nestabilnosti i inflatornog pritiska koji navode lidere da preispituju tradicionalne globalne modele lanaca snabdevanja. S obzirom da je sve neizvesnije vreme, kompanije svoje lance snabdevanja moraju da čine isplativijim, otpornijim i održivijim.

Ekstremna volatilnost predstavlja novu realnost širom sveta. Uzimajući u obzir sva navedena dešavanja, potreba za izgradnjom otpornosti lanca snabdevanja nikada nije bila veća, stoga, i za mnoge kompanije predstavlja ključni cilj njihovih strategija poslovanja za naredni period. Drugi

prioritet je agilnost, koja bi omogućila kompanijama odgovore na promenljive potrebe potrošača koje se menjaju vrtoglavom brzinom. I kao treći izdvaja se održivost, kao ključna uloga koju će lanci snabdevanja igrati u tranziciji ka čistoj i socijalno pravednoj ekonomiji.

Istraživanje jednog globalnog instituta ukazuje na činjenicu da kompanije u proseku doživljavaju prekid u lancima snabdevanja u trajanju od jednog do dva meseca na svake skoro 4 godine. U sektoru potrošačkih dobara, negativne finansijske posledice ovih poremećaja tokom jedne decenije mogu biti jednake 30% jednogodišnje EBITDA. U 2011. godini nakon razornog zemljotresa i cunamija u Tohoku, Toyota je pretrpela smanjenje proizvodnog kapaciteta na šest meseci. To nije sprečilo proizvođača automobila da promeni svoju proizvodnu strategiju, regionalizacijom lanaca snabdevanja uz usmeravanje posebne pažnje na ranjivost dobavljača.

Kada je još jedan veliki zemljotres pogodio Japan u aprilu 2016. godine, Toyota je uspela da nastavi proizvodnju nakon samo dve nedelje. Tokom ranih faza pandemije COVID-19, proizvođač sportske odeće Nike razvija logistički program čija je funkcija bila praćenje proizvoda koji prolaze kroz autsorsovanu proizvodnju. Takođe, sportski brend je uspeo da minimizira uticaj zatvaranja prodavnica širom Kine i probleme zaliha, koristeći analitiku predviđanja potražnje i preusmeravajući zalihe iz maloprodaje na digitalne kanale prodaje. Ovim potezom, Nike je ograničio pad prodaje u regionu na samo 5% i još jednom potvrđuje da korišćenjem digitalnih rešenja kompanije ostvaruju konkurentsku prednost čak i u kriznim situacijama.

Bez obzira što su kompanije svesne važnosti lanca snabdevanja kada je reč o održavanju globalne ekonomije, postoji očigledan nedostatak investicija u onome što se ponekad naziva prva milja, odnosno, prvih 90 dana od trenutka kada je porudžbina poslata kod dobavljača do trenutka kada je ista isporučena, što je u velikoj meri uticalo na ishod proizvoda. Odličan primer dobre svetske prakse je Zara, koja pokazuje kako tehnološki integrisani lanac snabdevanja može sa lakoćom da pomeri proizvode od prodajnih mesta do dizajnera, a zatim do proizvodnje i dalje do logistike, ponavljajući ceo proces iznova i iznova.

Ovaj maloprodajni gigant menja dizajn odeće na svake dve nedelje u poređenju sa industrijskim standardom od tri do četiri meseca, i uspeva da ostvari izvanredne rezultate profita iz godine u godinu. Zara je kroz razvoj digitalnog povezivanja lanca snabdevanja, izgradila svoju sopstvenu tehnologiju, počev od planiranja do isporuke.

Digitalni, umreženi i automatizovani lanac snabdevanja je osnova za poboljšanje. Povezivanje ponude i tražnje je ključno za kompaniju da potencijalno preuzme veću kontrolu nad profitom i prodajom, smanji troškove kupovine i stvori vidljivost za prodaju tokom celog procesa. Iako je istorijski to bio luksuz koji je lepo za imati, tehnologija je sada imperativ za svakog uvoznika. Cilj je u potpunosti digitalizovati proces nabavke, uspostaviti povezanost između internih timova, dobavljača i partnera i implementirati automatizaciju kako bi se smanjili viškovi i greške svele na minimum.

Kao mega trend za 2023. godinu, održivost će zauzeti veliki udeo u lancima snabdevanja, jer kompanije teže ostvarenju određenih ESG (eng. Environmental, Social and Governance) ciljeva, kako iz interne tako i iz globalne perspektive. Mnoge kompanije donose poslovne odluke na osnovu održivog upravljanja drugim zainteresovanim stranama duž lanca snabdevanja, što znači da održivi lanci snabdevanja i zelena logistika postaju neophodnost.

Nekad trend, dok danas upravljanje podacima i uvođenje tehnologije koje pružaju veću transparentnost logistike predstavljaju

neophodnost koja se uvodi u procese lanaca snabdevanja. Ovakav vid inovacija sa sobom donosi mnoge prednosti, uključujući lakši pristup uvidima u značajne podatke koji imaju bitnu ulogu prilikom donošenja odluka i drugih proaktivnih inicijativa.

Tokom prošle godine, ključni trend za mnoge logističke kompanije bilo je ulaganje u strategiju digitalne transformacije zasnovane na cloud-

u, dok će se u ovoj godini ovaj trend ubrzati kako bi kompanije iskoristile tehnologiju za ublažavanje inflatornih pritisaka, ali i za globalno ekonomsko usporavanje.

Novi prioriteti otpornost, agilnost i održivost se ne mogu primeniti na postojeće postavke lanca snabdevanja.

Oni moraju biti izgrađeni od samog početka i uzeti u obzir u svakom elementu dizajna, organizacije i rada lanca snabdevanja.

Za mnoge kompanije, to će verovatno zahtevati promenu načina razmišljanja višeg menadžmenta, gde se pored onih tradicionalnih metoda fokusiranih na troškove, upotrebu kapitala, usluge i kvalitet – razmatraju i otpornost, agilnost i održivost. Kako bi kompanije bile uspešne u svih šest dimenzija, upravljanje radnom snagom i uvođenje digitalizacije biće od suštinskog značaja. U poslednje vreme, najčešće jedina vrsta pažnje koju lanac snabdevanja dobija je negativna.

Kompanije širom sveta iskusile su prekid poslovanja kao rezultat ranjivosti njihovih lanaca snabdevanja. Naučile su teške lekcije o nestabilnosti ponude i tražnje, razmatrajući pitanja oko kontrole, transparentnosti i regionalizacije.

Nedostatak otpornosti je postao očigledan, što je pokrenulo poziv na akciju kompanijama širom sveta, da se pripreme za buduće događaje. Mnogi na 2023. gledaju kao na godinu ispravljanja grešaka, odnosno priliku da se prvi principi iskoriste za redizajn lanca snabdevanja koji omogućava rast.

Međutim, pitanje koje i dalje ostaje je, da li se kompanije jednostavno vraćaju na staro i nadaju da neće biti ugrožene sledeći put kada se dogodi neki globalni događaj (a velike su šanse da će ih biti još)?

Ili će iskoristiti ovu priliku za izgradnju lanaca snabdevanja koji obezbeđuju mogućnost predviđanja, izbegavanja i napredovanja u promenljivom okruženju.

(Autor: Bojana Šašić, menadžer u Egzakta Advisory)