Retko Putinovo priznanje: Ekonomija trpi posledice

Predsednik Vladimir Putin priznao je da bi sankcije Zapada koje su osmišljene Kremlju zbog invazije na Ukrajinu mogle da zadaju udarac ruskoj ekonomiji.

„Nelegitimna ograničenja nametnuta ruskoj ekonomiji mogu zaista da imaju negativan uticaj na nju u srednjem roku“, rekao je Putin u televizijskim izjavama u sredu, a prenela je državna novinska agencija TASS.

To je retko priznanje ruskog lidera, koji je više puta insistirao da ruska ekonomija ostaje otporna i da su sankcije nanele štetu zapadnim zemljama povećavajući inflaciju i cene energenata.

Putin je rekao da ruska ekonomija raste od jula, delimično zahvaljujući jačim vezama sa „zemljama istoka i juga“, verovatno misleći na Kinu i neke afričke zemlje. On je takođe istakao važnost domaće tražnje za privredu, rekavši da ona postaje vodeći pokretač rasta.

Ruska ekonomija pokazala je iznenađujuću otpornost na sankcije bez presedana koje je uveo Zapad, uključujući zabranu EU na većinu uvoza naftnih proizvoda. Preliminarne procene ruske vlade pokazuju da je privredna proizvodnja smanjena za 2,1% prošle godine – kontrakcija je ograničenija nego što su mnogi ekonomisti prvobitno predvideli, navode ruski mediji.

Ipak, dok je Kina pomogla ekonomski Kremlju kupujući ruske energente i obezbeđujući alternativu američkom dolaru, pukotine počinju da se pojavljuju.

Prihodi ruske vlade su u januaru pali za 35 odsto u poređenju sa prošlom godinom, dok su rashodi skočili za 59 odsto, što je dovelo do budžetskog deficita od oko 1.761 milijardu rubalja (23,3 milijarde dolara).

Svetska banka i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predviđaju smanjenje od 3,3% i 5,6% u 2023. Međunarodni monetarni fond očekuje da će rast Rusije ove godine ostati nepromenjen, ali da će se privreda smanjiti za najmanje 7%.

Kao odgovor na rusku agresiju u Ukrajini, zapadne zemlje su najavile više od 11.300 sankcija od invazije u februaru 2022. godine i zamrznule oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi.

Ruski oligarh Oleg Deripaska rekao je ranije ovog meseca da bi Rusija mogla da ostane bez novca već sledeće godine.

Odvojeno, austrijska banka Rajfajzn saopštila je da želi da proda ili izdvoji svoje poslovanje u Rusiji. U saopštenju, banka je nazvala tržišne uslove u zemlji "veoma složenim" i rekla da se "obavezuje na dalje smanjenje poslovnih aktivnosti" u toj zemlji.

(Telegraf Biznis)