NBS nastavlja sa povećanjem kamatne stope: Šta bi moglo da "ohladi" inflaciju?

Foto: Shutterstock

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS je odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6%. Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25%.

Pri donošenju ovakve odluke, navodi se u saopštenju, Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije.

Teme za vas

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na

efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

"Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti", saopšteno je iz NBS.

Izvršni odbor je naveo da su dalji pad cena u sektoru energetike, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda. Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još uvek održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji.

To, pre svega, važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9% u martu (sa 8,5% u februaru), bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7% međugodišnje (sa 5,6% u februaru).

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1% međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

(Telegraf Biznis)