Sačuvao zanat predaka, a danas je jedini majstor svog zanata: Kali sekire za 1.000 dinara

Foto:

Majstor Dane ima zlatne ruke, u njegovoj radionici nastaju svi proizvodi od gvožđa, a za Telegraf Biznis otkriva kako se "kali" sekira i da li u današnjoj Srbiji mlađi imaju želju da naslede ovaj zanat.

Pod krovom svoje radionice, majstor Dane Milovanović (47), iz Bajine Bašte, svakodnevno oštri, kuje i kali gvožđe, ali i pravi satare, kesere, sekire, i mnoge druge proizvode od gvožđa. Kovački zanat u njihovoj porodici je tradicija, ovim su se bavili njegov otac i deda, od kojih je nasledio posao i naučio zanat. Radio je Dane i u građevini, gde je od fizikalca, uz uspešan rad i napredak, stigao do odličnog majstora.

Teme za vas

Nije mu to bio životni moto, voleo je gvožđe i rad sa njim, želeo je time da se bavi i od toga da živi. Ipak se skrasio pod svojim krovom, i uz posao koji voli nastavio tradiciju predaka.

- Od malena sam voleo rad sa gvožđem, učio se, sada sam već savladao posao i sve što zamislim mogu da napravim - priča Dane.

Po njegovim rečima posla nema puno, ali je zadovoljan, u pomoć mu često dolaze dva rođena brata, a sugrađani ga najčeće posećuju u sezoni svinjokolja, jer su im neophodni oštri noževi. Istriče da se u današnje vreme ne može živeti od ovoga zanata, a u vreme njegovog oca i dede, iako je bilo znatno više kovača, moglo se solidno živeti.

- Sekire najčešće pravim od federa (opruge) i gibnja kamiona, a najvažnije je da moraju da sadrže čelik u sebi. Najkvalitetnije su slovenačke sekire, čija je težina oko 2,5 kilograma - priča Milovanović.

Mnogi su čuli da se sekira "kali", većina ljudi i ne zna šta to zapravo znači, a majstor Dane otkrio je našim čitaocima kako izgleda taj proces.

- Sekira se stavi u kovačku vatru, zatim se lepo iskuje (istanji), i nakon toga mora prirodno da se ohladi, zatim tocilom kroz vodu se sekira oštri i opet vraća ponovo u vatru. Maksimalno se kali jedan samtim, a najbolje je kada je zlatne boje. Nakon čitavog procesa sekira se vraća na tocilo da se izbeli i tek tada je spremna za cepanje drva - objašnjava Dane.

Pored sekira, naš sagovornik pravi i motike, za čiju izradu mu je potrebno od tri do četiri sata, a cena jedne je kada je nasađena 1.000 dinara. Njih najčešće pravi od delova cirkulara.

Izrađuje i majstorske sekirice, ali ističe da zahtevaju puno vremena. Bavi se Dane i postavljanjem fabrika peleta, svojim rukama pravi mlin čekićar, turbine, ventilatore, sve sastavne delove osim glavne mašine za pelet. Upoznat je, kaže, sa svim čarima bravarskog zanata, pored navedenog kuje i ograde, kapije i pravi cirkulare za sečenje drva u selima.

- U svojoj radionici sam svoj gazda, radim koliko kada mogu, nemam određeno radno vreme i sam raspoređujem sve poslovne obaveze - dodaje zanatlija.

Dane je jedini kovač varošici kraj Drine, a treći potomak porodice Milovanović, koji se bavi ovim poslom. Njegovog sina naslednika, Nikolu, ne savetuje da nastavi njegovim stopama, već da posle Gimnazije nastavi dalje školovanje, a kovački žanat da nauči i da zna tek za svoje potrebe. Kroz priču dodaje da bi želeo da sklopi saradnju sa lokalnim preduzećima, shodno svom znanju i umeću, i na taj način unapredi i sačuva skoro zaboravljen zanat.

(B.Ilić)