6 razloga zbog kojih je Srbija dobro investiciono tlo: 11,3 milijardi evra SDI u tri godine

Foto: Shutterstock, Pixabay

Posle sastanka guvernera Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanke Tabaković, sa velikim brojem vodećih globalnih investitora tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, izdvojeno je nekoliko ključnih stavki - vezanih za srpsku ekonomiju.

Kako je navedeno u saopštenju NBS, postoji barem 6 važnih razloga zbog kojih je Srbija dobro investiciono tlo, a to su:

Teme za vas

1. Relativna stabilnost deviznjog kursa dinara prema evru i u periodu najvećih šokova iz eksternog okruženja;
2. Kontinuitet dokazano dobrih ekonomskih politika;
3. Posvećenost sprovođenju strukturnih reformi i kontinuirano unapređenje poslovnog ambijenta;
4. Neprekinut investicioni ciklus;
5. Visok nivo kapitalnih investicija i
6. Diversifikovama izvozna baza.

Tabaković je investitorima predstavila rezultate Srbije i detaljno obrazložila makroekonomska kretanja u zemlji, kao i reforme koje su planirane za naredni period i makroekonomske projekcije za srednjoročni period.

Predstavnici investitora pohvalili su Srbiju za postignute rezultate i u uslovima izraženih globalnih neizvesnosti i isprepletanih jakih šokova, ukazuje se u saopštenju. Među dobrim rezultatima jeste izvoz prerađivačke industrije koji je od 2019. godine zaključno sa prošlom godinom povećan sa 16,1 na 23,4 milijarde evra, dok je izvoz usluga povećan sa 6,9 na 11,1 milijardi evra.

U prethodne tri godine, Srbija je privukla 11,3 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je 6,2 milijarde evra bilo usmereno u izvozno orijentisane sektore. Ove godine Srbija će, dodaje se, dostići ukupan izvoz roba i usluga od najmanje 42 milijarde evra.

Iz kabineta guvernera ukazuju da investitori pohvaljuju i rekordne devizne rezerve od 21,4 mlrd evra na kraju marta, jak i otporan bankarski sektor, kontinuirani privredni rast i očekivano vraćanje na stope privrednog rasta od 4 odsto, nova fiskalna pravila i dobre javne finansije uz smanjenje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu na 51,1 odsto u februaru, zatim očekivano dalje smanjenje fiskalnog deficita uprkos visokim kapitalnim investicijama.

Pomenute su i očekivane reforme u energetskom sektoru, uz rast učešća obnovljivih izvora energije.

(Telegraf Biznis)