Vesić: Višedecenijski san o beogradskom metrou polako pretvaramo u javu

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da se dinamika radova na beogradskom metrou odvija kako je i planirano i da će do kraja godine početi gradnja prve tri stanice metroa.

Vesić je, u intervjuu za “Kurir”, rekao da je to najveći i najvažniji infrastrukturni projekat u Beogradu i Srbiji u 21. veku.

“Iako je krajnji korisnik grad Beograd projekat izgradnje metroa je republički, a ne gradski jer se sve do poslednjeg dinara daje iz republičkog budžeta. Kada 2028. godine bude izgrađena prva linija metroa, a dve godine kasnije i druga, Beograd će biti potpuno drugačiji grad, a metro neće koristiti samo Beograđani, već svi građani Srbije”, rekao je Vesić.

Naveo je da je na Makiškom polju gotovo završeno nasipanje i da se u maju očekuje potpisivanje ugovora za izradnju depoa na toj lokaciji.

Takodje, dodao je da će u maju biti potpisan ugovor o nadzoru nad projektom sa najznačajnijim svetskim kompanijama, koje su taj posao dobile na međunarodnom tenderu.

Reč je, kaže, o konzorcijumu nemačke železničke kompanije “Dojče Ban” i francuske firme “Sistra” čiji će posao biti da sinhronizuju radove, dok „Pauer Čajna“ izvodi građevinske radove, a francuski „Alstom“ vodi brigu o opremi, elektronici i kompozicijama.

Kada je reč o građevinarstvu u Srbiji, Vesić je rekao da je ono prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede i da je za samo pet godina, od 2017. do 2021. godine, građevinarstvo u Srbiji “poraslo” sa 2,5 milijarde evra na oko pet milijardi evra što, dodao je, znači da je rast udvostručen. To, kako je naglasio, dovoljno govori koliko je razvoj građevinske industrije važan za ukupan ekonomski napredak zemlje.

Naveo je da je u prva tri kvartala prošle godine građevinarstvo u domaćem BDP-u učestvovalo sa 5,21 odsto i da je u tom periodu kreiralo 1,4 milijarde evra.

Istakao je da će država će pomoći građevinskom sektoru koliko god bude mogla zato što je, kaže, važno da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro posluju, da Srbija dalje ekonomski napreduje.

Vesić je rekao da, bez obzira na globalnu krizu, atraktovnost Srbije za ulaganja i dobri uslovi koje naša zemlja daje obezbedjuju da smo samo prošle godine imali više od četiri milijarde evra direktnih stranih ulaganja u Srbiju.

Naveo je da će se novim Zakonom ubrzati procedure i da izmene predviđaju da će investitori moći sami da odluče da li li žele da sami prikupljaju saglasnosti ili da to rade za njih sekretarijati ili ministarstva, u zavisnosti od toga kod koga apliciraju za dozvolu.

Ministar je rekao da je izmenama predvidjeno uvođenje pozicije glavnog državnog urbaniste, Agencije za prostorno planiranje i Državne komisije za planove.

Vesić je rekao da je namera da se stimuliše i zelena gradnja tako da će svaki objekat morati da ima sertifikat zelene gradnje, te da će biti obaveza da svako treće parking mesto u novim zgradama ima električni punjač.

Govoreći o gradnji pruga, naveo je da je planirano da se sa partnerima iz Mađarske grade tri prugе od kojih je jedna brza pruga Beograd – Budimpešta, čija je gradnja već u toku.

Uz nju će, kaže, biti puštena za putnički saobraćaj u oktobru pruga Subotica – Sеgеdin, a gradiće se i pruga Subotica - Baja.

Kako je rekao, pruga od Suboticе do Sеgеdina za putnički saobraćaj biće otvorеna u oktobru, ali ćе tеk krajеm 2024. ili počеtkom 2025. godine biti otvorеna i za tеrеtni saobraćaj.

Vesić je naveo da su ovi projekti dogovoreni tokom njegove nedavne posete mađarskom kolegi, ministru Janošu Lazaru i istakao da Srbija i Mađarska nemaju otvorenih pitanja već da su, naprotiv, strateški partneri i da saradnja nikada nije bila bolja, pre svega zahvaljujući i ličnom prijateljstvu predsednika dve zemlje Aleksandra Vučića i Viktora Orbana.

Naveo je da je najveći infrastrukturni projekat koji se trenutno realizuje gradnja brze pruge Beograd – Budimpešta i dodao da je pre godinu dana puštena u saobraćaj deonica Beograd – Novi Sad, a da se radovi na deonici ka Subotici odvijaju predviđenom dinamikom i da će pruga, kao što je i obećao kineski izvođač, biti završena do kraja 2024. godine, da bi posle svih ispitivanja, bila puštena u saobraćaj sredinom 2025. godine.

Predviđena je, kaže, dvokolosečna pruga do granice sa Mađarskom kod Kelebije, kao i rekonstrukcija devet železničkih stanica među kojima su Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica, kao i izgradnja novih stanica u Lovćencu, Rumenki i Vrbasu.

Kako je rekao, biće izgrađeno 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta, a najveći će biti vijadukt kod Vrbasa dug 1.600 metara.

Naveo je da je formirana zajednička radna grupa koja će se baviti uređenjem saobraćaja na brzoj pruzi, kako bi granični prelazi sa carinom bili na železničkim stanicama i u Beogradu i u Budimpešti, Subotici i Novom Sadu i svim drugim na kojima će se voz zaustavljati.

Pruga od Beograda do Novog Sada duga je 75 kilometara, a deonica od Novog Sada do Subotice 108 kilometara, rekao je Vesić i dodao da će se, kada pruga bude završena, od Beograda do Subotice stizati vozom za nešto više od sat vremena, a do Budimpešte za oko tri sata.

Kada je reč o velikim projektima iz oblasti putne infrastructure, Vesić je rekao da nas do kraja ovog meseca očekuje otvaranje prve deonice Moravskog koridora.

Dodao je da je izgradnja deonice autoputa Kuzmin – Sremska Rača strateški veoma značajna jer je deo koridora koji će ubuduće povezivati Beograd i Sarajevo.

Vesić je rekao da nas očekuje gradnja puta Кragujevac – Mrčajevci, kao i obilaznica oko Кragujevca, kao i da je plan da se gradi još jedan zaista važan put, a reč je o putu Kraljevo – Novi Pazar.

Naveo je da je na severu zemlje u toku izgradnja Fruškogorskog koridora, koji će sa četiri trake povezati Novi Sad i Rumu, i u okviru kojeg se gradi tunel "Iriški venac" koji će biti najduži u Srbiji – 3,5 kilometara.

Izgradnja tog tunela je, kaže, posebno važna kako bi se zaštitio nacionalni park, flora i fauna Fruške gore, kako bi se smanjilo zagađenje.

“U perspektivi, Fruškogorski koridor spojićemo sa brzom saobraćajnicom Beograd – Zrenjanin - Novi Sad, koju takođe planiramo da gradimo”, rekao je Vesić.

Naveo je da počinje da se radi i brza saobraćajnica Bački breg – Nakovo, od srpsko-mađarske do srpsko-rumunske granice, koja će povezati severni deo Vojvodine i biti najkraća veza izmedju Rumunije i centralne Evrope.

“Do kraja ove godine biće završen i auto-put Ruma - Šabac, koji nastavlja da se gradi prema Loznici kao brza saobraćajnica sa krakom prema Badovincima, a i radovi na auto-putu Niš – Pločnik – Merdare, kod Merošine, izvode se punom parom, kako bi prva deonica, dužine 5,67 kilometara, bila završena u junu ove godine”, rekao je Vesić.

Naveo je da je taj “Autoput mira” značajan jer će predstvljati najbržu vezu Srbije sa lukom Drač i doprineti razvoju, pre svega, Topličkog okruga.

“Gradeći auto-puteve i brze saobraćajnice imamo cilj da premrežimo Srbiju putevima, da zemlja bude potpuno povezana, da privučemo dodatne investitore jer oni dolaze tamo gde postoji dobra saobraćajna konekcija, da otvaramo fabrike, zapošljavamo ljude, da naši ljudi ostaju da žive u Srbiji, da imaju bolje plate, viši životni standard i da Srbija postaje jedna moderna, evropska zemlja”, rekao je Vesić.

Govoreći o projektu izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture “Čista Srbija”, Vesić je rekao da je to trenutno najveći ekološki projekat u zemlji i najveći projekat izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture u našoj zemlji, vredan čak 3,5 milijarde evra.

“Veoma sam srećan što se sprovodi u okviru Ministarstva koje vodim, jer je to ono od čega građani osetiti direktnu korist. Moramo u 21. veku obezbediti kanalizaciju i postrojenja za preradu otpadnih voda, da zaštitimo naše reke, vazduh, prirodu”, rekao je Vesić.

Naveo je da će neki delovi Srbije kroz ovaj projekat po prvi put dobiti kompletnu kanalizacionu mrežu i prečistače, da će se čuvati pijaća voda u gradovima i opštinama koje su ugrožene usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, posebno u slivu Morave i štititi reke od zagađenja sa posebnim fokusom na Savu, Dunav, Drinu, sliv Morave, Pek, Timok, Kolubaru i Mlavu, a samim tim i kompletan biodiverzitet u slivu tih reka.

Vesić je pojasnio da projekat “Čista Srbija” obuhvata izgradnju postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda, kanalizacione mreže i pumpnih stanica u 73 grada i opštine, odnosno na 89 lokacija što, dodao je, uključuje čak 157 postrojenja, ukupne dužine 5,2 miliona metara cevi kanalizacione mreže.

“Time će obuhvaćeno oko 2,5 miliona stanovnika”, istakao je Vesić.

Naveo je da su tokom prošle i od početka ove godine nastavljeni radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 14 gradova i opština, na 16 lokacija, koji su započeti krajem 2021. godine, u Novom Sadu, Novom Bečeju, Kragujevcu, Kučevu, Kniću, Lazarevcu, Obrenovcu, Velikim Crljenima, Svrljigu, Banji Vrujci, Vranju, Lajkovcu, Varvarinu, Krupnju, Kladovu i Mionici.

“To je prva faza ovog projekta i obuhvata izgradnju 680.344,36 metara kanalizacione mreže i 24 postrojenja. Do danas je na ovih 16 lokacija izvedeno 234.071,02 metara kanalizacione mreže. Ukupna vrednost radova u okviru ove faze je 336,6 miliona”, precizirao je Vesić.

Dodao je da se paralelno sa izgradnjom kanalizacione mreže, radi i projektovanje postrojenja i da se u ovoj godini, u okviru prve faze, očekuje izgradnja ili postavljanje 14 manjih postrojenja. U okviru druge faze projekta je, kaže, planirano da ove godine otpočnu radovi na izgradnji kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u još 18 gradova i opština.

(Telegraf Biznis)