Ljubav u doba krize

Ilustracija: Telegraf/Miloš Nadaždin/Shutterstock

Slabosti ili prilike? Globalna ekonomska podrhtavanja donose dramatične konsekvence za pojedine industrije svake zemlje, ali sa druge strane isto tako se naziru prilike koje mogu da donesu velike pozitivne preokrete kako za pojedinačne kompanije tako i za celokupan poslovni ekosistem.

Otežani lanci snabdevanja, rast cena sirovina, nestabilna cena energenta, recesija i nestabilno finansijsko tržište su izdvojeni iz "mora" problema kao najveće prepreke u poslovanju. Ono što trenutno usporavanje ekonomije čini drugačijim od usporavanja ekonomije izazvano globalnom finansijskom krizom 2008. jeste što još uvek nije dovoljno jasno šta se zapravo dešava.

Teme za vas

Nema kolapsa Lehmana, pada tržišta nekretnina, nema oštrog pada ekonomske aktivnosti koji bi signalizirao definitivni krah. Umesto toga, globalna ekonomija postavlja fluktuirajuće uslove koje je malo ko ikada ranije video. Kao da rat u Ukrajini, energetski šokovi i problemi u lancu snabdevanja nisu bili dovoljni, usledili su udari inflacije, koja nije bila ovako visoka i uporna u poslednjih 40 godina, a zatim i rast kamatnih stopa.

Međutim, konsekvence podrhtavanja nisu dramatično uzdrmale srpska preduzeća pojedinačno, ali svakako da jesu dodala so na ranu zatečenim problemima poslovnog ekosistema u Srbiji. Uz razne inicijative podrške države i drugih faktora, srpski privrednici su nastavili sa radom i šta više obezbedili rast BDP-a (Bruto nacionalni proizvod) u periodu od 2019. do 2022. godine koji je iznosio približno 5%.

Jedan od sektora koji je doprineo rastu i svojom žilavošću uspeo da osigura sigurnost srpske ekonomije jeste prerađivački sektor, koji kao takav predstavlja okosnicu srpske privrede.

Prema dostupnim podacima ovaj sektor već dugi niz godina zapošljava najveći broj ljudi, približno pola miliona ljudi u 2021. godini, uz najveći broj privrednih subjekata čija se delatnost registruje kao proizvodna.

Struktura ovog sektora jeste takva da veliki broj domaćih malih i srednjih preduzeća zapravo predstavljaju pokretački motor ove industrije.

Dokazi za to leže u podacima koji pokazuju da ova preduzeća zapošljavaju 55% ukupne zaposlenosti u tom sektoru i da su dostigla 40% udela u ukupnoj dodatoj vrednosti prerađivačke industrije 2021. godine.

Takođe, zapaženo je da MSP segment ovog sektora ima jako sličnu strategiju - "proizvoditi ovde, a prodavati gore" - čime je ovaj segment ostvario 40% ukupnog izvoza industrijske robe, što u apsolutnom smislu iznosi 6,5 milijardi evra.

Stvarno pohvalno, sa obzirom da u ovom sektoru, koji podrazumeva proizvodnju, ne postoji segment lanca vrednosti koji nije bio pogođen krizom.

Od nestabilnih cena sirovina i indirektnih troškova i problema obrtnog kapitala do sve težeg izvoza i pronalaženja kupaca u inostranstvu. Zapravo, samo čelnici ovih kompanija znaju kakav je osećaj suočiti se sa realnim izazovima oči u oči, i na koji način su sprovodili brzopotezne i dovitljive strategije, za koje pre svega smatram da su sastavni deo savremenog poslovanja i da ih treba proučavati na poslovno obrazovnim institucijama kao primere najboljih praksi.

Međutim, rečenica "da mi je para sve bi nekako lakše išlo" je ono što je javnosti poznato, prejudicirajući na finansiranje ovakvih poslovanja. U Srbiji, kompanije se najvećim delom finansiraju putem bankarskih kredita i subvencija i jeftinih kredita od strane razvojnih državnih agencija, što je sa jedne strane sasvim u redu, ali danas kada je novac postao skup i limitiran to predstavlja jedan od većih problema koji je evoluirao prethodnih godina.

Sa druge strane u našem poslovnom ekosistemu ne postoje diversifikovani izvori finansiranja pogotovo ne onih koji bi finansirali određene strateške pravce MSP segmenta.

Dobra praksa finansiranja za mnoge kompanije u zemljama Centralne i Istočne Evrope kao zemlje gde su se kompanije suočile sa sličnim izazovima, predstavljaju alternativni izvori finansiranja, tačnije fondovi rizičnog kapitala.

Postoje razni fondovi i modeli koji finansiraju kompanije, što je sada kao i sve ostalo evoluiralo, ali ja bih istakao "Private equity" (PE) fondove koji imaju za cilj da finansiraju kompanije koje su dostigle određeni nivo zrelosti.

Ukratko, koncept ovih fondova je ulaganje kapitala u privatne kompanije sa tipičnim modelom, gde fond kupuje udeo privatne kompanije sa verom da će na kraju realizovati povećanje vrednosti tog udela.

Sa druge strane, investitori ("Limited partner – LPs") ulažu svoj novac u fond gde kompletnim kapitalom upravlja menadžerski tim kompanije koja je taj fond i osnovala ("General partners – GPs"). Svojom ekspertizom, profesionalnim menadžmentom i svojom širokom mrežom partnera u određenoj oblasti, fondovi podržavaju rast kompanija samim tim i rast vrednosti njihovog udela.

Na kraju, u zavisnosti od vrste transakcije ishod može biti različit, neki od modela su da udeo fonda bude otkupljen od strane osnivača kompanije ili prodat drugim većim fondovima.

Međutim, globalno tržište PE finansiranja se takođe susrelo sa udarom krize u prvih šest meseci 2022. godine, gde je ova industrija nastavila sa započetim poslovima velikih vrednosti iz 2021. godine, uprkos upornoj inflaciji, invaziji na Ukrajinu i rastućim tenzijama između Amerike i Kine.

Zatim, u junu, kada su američki bankari objavili prvo u nizu povećanja kamatnih stopa, a njihove kolege širom sveta sledile njihov primer, banke su se povukle od finansiranja rizičnih transakcija i dinamika poslovanja se srušila.

Investitorima (LPs) će biti potrebno vreme da prevaziđu neravnoteže u svojim portfeljima izazvane promenama na tržištu i usporavanjem povrata gotovine iz prethodnih godina.

Kratkoročno smanjenje gotovine će im otežati investicije velikih obima, posebno nakon nekoliko godina rekordnih ulaganja u PE fondove. Isto bi se moglo reći i za rukovodstvo fondova (GPs), kojima će biti izazov da ostvare plasmane jer njihov obim ulaganja zavisi od trenutne situacije privrednih subjekata na tržištu.

U Srbiji ne postoji jasna slika tržišta ovakvog vida finansiranja, ali u periodima krize prednost srpskih kompanija i prilike koje se naziru su pogodne za snažan rast naših kompanija putem ovakvog vida finansiranja.

Analizirajući pomenut MSP segment u prerađivačkom sektoru izdvojio bih nekoliko ključnih prednosti u poređenju sa kompanijama iste delatnosti iz Centralne i Istočne Evrope:

- Naš MSP segment poseduje ekspertizu i iskustvo u proizvodnji "niche" ili jedinstvenih proizvoda sa razrađenim B2B modelom sa velikim kompanijama iz EU;

- Produktivnost naših pojedinih kompanija je na optimalnom nivou usled niže cene radne snage i

- Profitabilnost se nalazi na nivou proseka Centralne i Istočne Evrope, sa velikim potencijalom za tehnološki razvoj proizvodnih linija i optimizaciju troškova.

Dobar primer, sa naših prostora koji je ovim putem uspeo da generiše 3 puta veći izvoz i iskoristi takve prednosti je kompanija koja već dugi niz godina posluje kao lider u oblasti proizvodnje hrane za životinje, 2015. godine, u ovu kompaniju je investirao PE fond Abris i uspešno sproveo kompletno restrukturiranje da bi u 2022. godini kompanija bila prodata velikom distributeru agro proizvoda, RWA Raiffeisen Ware Austria AG.

Možda ipak prilike. Problemi jedne i druge strane su zapravo stvorili prilike za prevazilaženje istih kroz kreiranje sinergijskog efekta, i po mom mišljenju „ljubav na prvi pogled“ je moguća, naravno uz "provodadžiju" od poverenja koji može doći iz mikro sredine pojedinačnih kompanija ili iz makro sredine sa jakim uticajem na kompletan poslovni ekosistem Srbije.

(Autor: Miloš Pavlović, konsultatnt u Egzakta Advisory)