• 4
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 3 min.

Dok lekara specijalista gotovo da nema, doktori medicine čekaju na posao: Najviše se traže ove 4 oblasti

 ≫ 

Vreme čitanja: oko 3 min.

Prema podacima NSZ-a , ističe on, najviše se traže specijalisti oftamologije, anesteziolozi, interne medicine, ginekologije...

  • 4

Lekari sa specijalizacijama su deficitarna kategorija i na evidenciji nezaposlenih ih je ukupno 76, dok je kod lekara opšte prakse situacija drugačija i na evidenciji ih je 1.300, izjavio je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

"Kada govorimo o lekarima sa specijalizacijama oni su deficitarna kategorija i u ovom trenutku na evideniciji u celoj Srbiji ih je ukupno 76 i uglavom su brojevi po pojedinačnim specijalizacijama manji od 10. Međutim, kada su u pitanju lekari opšte prakse, odnosno doktori medicine, tu je situacija sasvim drugačija - njih je na evidenciji 1.300, najviše u Beogradu i Nišu", rekao je Martinović.

"Generalno posmatrano lekari specijalisti se na našoj evidenciji zadržavaju vrlo kratko i pravo je čudo da su uopšte na evidenciji imajući u vidu potrebu za njima", kazao je on.

Kada su u pitanju lekati opšte prakse i medicine, kako je naveo, situacija je sasvim drugačija i to je kategorija sa kojom treba ozbiljnije da se bavimo kako bi ušli u sistem sticanja uslova za dobijanjem budućih specijalizacija, imajući u vidu da su lekari specijalisti svuda neophodni i da ih je sve manje.

Na putanje Tanjuga kako ovaj problem može da se reši, Martinović je rekao da svakako mora da se pronađe model kako bi oni ušli u sistem sticanja tih praktičnih iskustava, jer im je to preko potrebno.

"Mi preko programa NSZ-a imamo veliki broj doktora medicine koje uključujemo u programe stručne prakse i programe "Moja prva plata“ i druge, za praktični rad koji se plaća preko NSZ-a. Znamo iz iskustva da veliki broj doktora medicine volontira u zdravstvu i pitanje je koliko je to za njih prihvatljivo, jer na osnovu svog rada mora da obezbede egzistenciju za sebe i svoju porodicu. Zato je važno da se nađe način da te prakse budu plaćene i da što pre uđu u sistem za sticanje specijalističkih zvanja", rekao je Martinović za Tanjug.

Prema podacima NSZ-a , ističe on, najviše se traže specijalisti oftamologije, anesteziolozi, interne medicine, ginekologije i akušerstva, ali se traže i druge specijalizacije, jer u nekim gradovima uopšte i nema lekara specijalista.

Kada su u pitanju medicinske sestre i tehničari, bez obzira što veliki broj njih odlazi u inostranstvo, objašnjava direktor NSZ-a, na evidenciji je još dovoljan broj - 4.700.

Urologija urinarni sistem prostata muški reproduktivni sistem lečenje

Foto-ilustracija: Shutterstock

Napominje da svake godine veliki broj stručnih škola obrazuje ove profile i velika je tražnja za tim zanimanjem i može tržište rada da odgovori potrebama zdravstvenog sistema.

Tokom pandemije, dodaje on, veliki broj lekara i medicinskog osoblja povučen je sa liste nezaposlenih lica u više zdravstvenih centara.

"Mi intezivno i tokom pandemije, ali i sada radimo sa Ministarstvom zdravlja o dostavljanju podatka i možemo da kažemo da zaista je u vreme pandemije bila tražnja za svim kadrovima u oblasti medicine, i doktori medicine su tada bez specijalizacije angažovani u velikom broju, medicinske sestre i tehničari i možemo da kažemo da nisu zabeleženi slučajevi masovnog vraćanja na evidenciju i taj broj je zadržan i radno angažovan u našem zdravstvenom sistemu", istakao je Martinović.

Na posao trenutno u Srbji čeka 425.000 ljudi iz svih oblasti, naveo je on i taj je broj za 10,3 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine, i svake godine se taj broj smanjuje za 10 odsto.

"Na primer 2012. godine smo imali preko 750.000 nezaposlenih i vidljivo je sasvim drugačije stanje na tržištu rada. Sada može da radi i nađe posao svako ko želi, pa se zato i zapošljavaju stranci, ali se i sprovode različite politike koje imaju za cilj da se vrate oni koji su otišli iz Srbije, a radno su sposobni da nađu posao u svojoj državi i primenjuju se i mere da se zadrži radno sposobno stanovištvo", zaključio je Martinović.

(Telegraf Biznis)

Video: Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje obara rekorde u broju operacija

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Milorad

    1. maj 2023 | 14:30

    I onda kukate kako drzava skoluje, a mladi odlaze iz zemlje, a ovamo priznajete vasu sramotu, sta da cekaju 15 godina na birou navodnog zaposljavanja, koji nema svoju funkciju minimum 30 zadnjih godina. Sto rece pokojni Milorad u ovoj drzavi covek se ne moze zaposliti bez vezu, nego iskljucivo sas vezu. Cak se sa vezu ili za pare ide na specijalizaciju eto gde smo dogurali kao drustvo.

    17
    0

    Podelite komentar

  • Jelena

    1. maj 2023 | 20:13

    A da se malo vrate u svoja mesta iz kojih su došli? Šta bi im falilo? Svi čim krenu na studije, već smatraju da treba tu i da ostanu. Sramota. Zar manji gradovi i manja mesta ne treba da imaju lekare?

    8
    1

    Podelite komentar

  • Jelena

    2. maj 2023 | 14:12

    Radim u malom mestu,kao lekar. Ovde sam dosla iz većeg grada,pre 13 godina i tu ostala. Unazad godinu dana tražimo i preko oglasa i svi pojedinačno,nekoliko lekara da dodju kod nas,da rade. Nudimo i stalno zaposlenje. Niko se nije javio. Ni zvao da pita,ni poslao cv . A koliko vidim ,prema podacima NSZ,ima ih dosta nezaposlenih i dosta volontera. Pa zar nije bolje da rade,primaju platu ,stiču iskustvo? Mala mesta ostaju bez lekara. Pa ne mogu svi da rade u Beogradu, Novom Sadu,Nišu.

    5
    0

    Podelite komentar

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>