Nisu samo građevinci u riziku od sunčanice: 6 grupa radnika na oprezu, ovo su ključne mere zaštite

Foto: Shutterstock

U susret letu i izrazito visokim temperaturama, neophodno je kontinuirano apelovati na građane (čitaj: radnike) da se zaštite od sunca, ali i na poslodavce - pre svega one koji zapošljavaju građevince, konobare za rad na plaži, spasioce itd.

Dok su, sa jedne strane, radnici zaposleni u fabrikama, magacinima ili kancelarijama u sklopu korporacijskih objekata - željni prvih zraka letnjeg sunca, jer mnogo vremena provode u zatvorenom i često mračnom prostoru, oni drugi radnici se suncu baš i ne raduju.

Teme za vas

Safeopedia je istakla listu najugroženijih radnika tokom leta, tj. onih koji su u riziku od sunčanice, a među njima su:

• građevinci
• poljoprivrednici
• operateri zaduženi za gas/naftu
• radnici iz Gradskog zelenila
• poštari
• vozači dostave

U kontekstu uticaja jakog sunčevog zračenja na psihu i fizičko stanje čoveka, svakako nije po sredi samo sunčanica. Opekotine od sunca su možda najčešća pojava povezana sa prekomernim izlaganjem suncu. Ali, kako opekotine smanjuju sposobnost kože da oslobađa višak toplote - mogu dovesti do toplotnog udara.

Čak i blago crvenilo kože je znak oštećenja i može napredovati do pojave plikova i ljuštenja. Posebno oprezni moraju biti zaposleni koji rade na otvorenom sa betonom i metalom. Ovi materijali su reflektujući i mogu značajno povećati ukupnu izloženost radnika suncu. Pored adekvatne opreme i pauza, obavezno je nošenje krema sa SPF-om.

Dalje posledice mogu biti iritacija oka, katarakta, i nažalost kancer - u ekstremnim situacijama.

Kako im pomoći kada je 40°C i šta šef može da uradi?

Utoliko pre svake godine ne možemo dovoljno da apelujemo na važnost prevencije i zaštite, koju su šefovi dužni da obezbede radnicima.

U julu i avgustu počinju sa radom sat vremena ranije nego inače, odnosno u 07:00 sati, i smenjuju se tako da rade u hladovini gde god je to moguće.

Procenjuje se da će do 2030. globalni trošak, nastao usled niže produktivnosti u radu zbog vrućine, dostići 1,8 biliona funti godišnje: Zapadna Afrika će biti posebno teško pogođena.

Foto: Nikola Tomić

Ipak, zbog finansija, pritiska na radnom mestu i nedostatka svesti o uticaju visokih temperatura na zdravlje, mnogi ljudi nastavljaju da rade mimo tolerancije na toplotu. Radnici na otvorenom, posebno oni u građevinskoj i poljoprivrednoj industriji, najviše su pogođeni uticajem visokih temperatura.

Optimizovanje radnog vremena, kako bi se izbegao rad na najjačem suncu, može imati najveći uticaj na zdravlje zaposlenih.

4 obaveze svakog poslodavca u Srbiji kada su "paklene" vrućine

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navode kako poslodavci u Srbiji treba da organizuju obavljanje poslova na otvorenom - u skladu sa uslovima visokih temperatura. To znači da neke ustaljene prakse moraju biti prilagođene, odložene, reorganizovane...

Vlada Srbije je još 2007. donela Preporuku da poslodavci organizuju rad na otvorenom tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme spoljnih temperatura iznad 36 stepeni, a kako se navodi - "naročito u periodu od 11 do 16 časova".

Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise.

Obaveza poslodavca jeste da Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini proceni rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih što se odnosi i na rad na otvorenom pri visokim temperaturama.

Na prvom mestu je, dakle, organizacija rada (rad po smenama, dodatna radna snaga, češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode itd), osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad (upoznavanje sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, davanje pravih informacija...), sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i/ili radna odela (letnja odela, kape, marame, nošenje lagane i komforne odeće), prevencija zdravstvenih problema.

(Telegraf Biznis)