Poslodavci svesni neophodnosti promena, ali nisu spremni na njih
Tri godine nakon pandemije, poslodavci se još uvek suočavaju sa velikim brojem tehnoloških, ekonomskih i društvenih promena koje utiču na rad i zaposlene. Deloitte je istraživao kako poslodavci upravljaju navedenim promenama i kako njihove kompanije funkcionišu u okruženju koje se stalno menja.
Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem, među kojima je više od 1.500 menadžera i članova uprava, svesni su da tradicionalni modeli rada, organizacija posla, radno okruženje i potrebne kvalifikacije za specifične uloge, postepeno nestaju.
Međutim, dok mnogi razumeju potrebu za definisanjem novog modela rada (87 odsto ispitanika kaže kako je pronalaženje pravog modela rada važno za uspeh njihove organizacije), samo njih 24 odsto smatra kako su njihove organizacije u velikoj meri spremne da se pozabave ovom temom. Pored toga, 59 odsto ispitanika izjavilo je da će tek u narednom periodu usmeriti pažnju upravo na preoblikovanje modela rada unutar svoje kompanije.
- Radna snaga, organizaciona i kadrovska pitanja i dalje ostaju u fokusu direktora i članova upravnih odbora. Rezultati ovogodišnjeg izveštaja „Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa“ samo potvrđuju prioritete koje smo uočavali tokom prethodnih godina. Takav ishod ne čudi s obzirom na to da su mnoga istraživanja i poslovne prakse ukazale da rukovodioci primarno treba da se fokusiraju na dva ključna područja: upravljanje ljudima i upravljanje novčanim tokom. Kvalitetno upravljanje tim područjima preduslov je uspešnosti upravljanja svim ostalim segmentima poslovanja, a time i uspeha cele kompanije - ističe Nadežda Nedić, rukovodilac u Sektoru za menadžment konsalting.
Ponovno osmišljavanje rada: Kraj radnih mesta
Deloitte-ovo istraživanje o organizaciji zasnovanoj na veštinama, ukazuje da sve manje ispitanika (19 odsto poslodavaca i 23 odsto zaposlenih) veruje da bi to tako trebalo da ostane. To odražava ono što mnogi već vide na svojim radnim mestima, zaposleni sve više vremena provode fokusirani na timski i projektni rad koji nisu unutar aktuelnih opisa njihovih radnih mesta.
- Iako su radna mesta i dalje primarni način na koji definišemo rad, ona nisu i jedini. Stroge definicije radnih mesta mogu ograničiti sposobnost organizacija da budu agilne i inovativne u uslovima promena sa kojima se suočavaju - navodi Nedić i dodaje: "Prelaskom na pristup zasnovan na veštinama, organizacije mogu otključati pun potencijal svoje radne snage i stvoriti radno okruženje gde zaposleni imaju više izbora i autonomnosti, kao i veći prostor za razvoj karijere".
Sa promenom ideja o tome kako timove napraviti najproduktivnijim, organizacije traže načine da promene modele rada i pronađu načine angažovanja šireg spektra zaposlenih u stvaranju novih vrednosti za organizaciju, kao što je kreiranje inovacija i/ili unapređenje poslovnih procesa. Na primer, 93 odsto ispitanika u istraživanju reklo je da je pomeranje fokusa sa radnih mesta važno ili vrlo važno za uspeh njihove organizacije. Ipak, samo 20 odsto njih smatra da je njihova organizacija u velikoj meri spremna da se uhvati u koštac s tim izazovom.
Redefinisanje modela rada
U današnjem povezanom, onlajn svetu, svest javnosti o uticaju korporacija na društvo igra sve veću ulogu u odlukama radne snage o tome gde žele da rade. Prema Deloitte-ovom istraživanju milenijalaca i pripadnika generacije Z, 2 od 5 pripadnika generacije Z i milenijalaca odbilo je posao ili radni zadatak jer nije bio u skladu s njihovim vrednostima. Nasuprot tome, kompanije koje posluju sa jasnom vizijom i misijom, od toga imaju značajne koristi – polovina ispitanih poslodavaca ima više stope zadržavanja zaposlenih i zadovoljstva zaposlenih.
- Radnici u razvijenim zemljama danas imaju veći uticaj na radno okruženje nego ikada pre i pokazuju spremnost da ga iskoriste za oblikovanje načina na koji izvršavaju svoje radne zadatke. Dodeljivanjem jasnih odgovornosti zaposlenima poslodavci treba da ustupe deo kontrole i prepuste mogućnost preoblikovanja organizacije posla i radnih zadataka - dodaje Nedić.
Rad u svetu bez granica
Kako baza zaposlenih raste i tehnologija se ubrzava, kompanije preispituju koncept radnog mesta kao fizičke lokacije. Reč je o konceptu koji je od perioda pandemije pod sve većim pritiskom, odnosno s rastom popularnosti digitalnog pristupa radu čak i pre pandemije. Samo 15 odsto ispitanika se slaže da je način na koji je osmišljen rad jedan od najvažnijih atributa za stvaranje budućnosti radnog mesta. Osim toga, ispitanici navode kako su povećani angažman i dobrobit radnika među najznačajnijim prednostima pristupa budućem radnom mestu.
Ovi zahtevi za promenom modela rada poziv su poslodavcima da se razvijaju zajedno sa svojim zaposlenima. Važnost razumevanja ovih trendova u direktnoj je vezi sa uspešnim vođenjem organizacije, što potvrđuje 94 odsto ispitanika koji smatraju da su veštine i učinak vođenja važni za uspeh njihove kompanije. Međutim, samo 23 odsto ispitanika veruje kako njihovi poslodavci imaju sposobnosti za uspešno vođenje organizacije kroz današnje disruptivno okruženje. Ovaj jaz u pogledu sposobnosti poslodavaca verovatno je posledica različitih perspektiva na model rada.
(Telegraf Biznis)
Video: Ilija je sa 19 godina napustio fakultet, i počeo da razvija svoj talenat
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.