Uvođenje evra u Hrvatskoj razorilo je jedan biznis: Dve trećine menjačnica stavilo ključ u bravu

Za njih nije bilo vladinih mera i subvencija. Kao što su pre dvadesetak godina s lica zemlje nestali ključari i šnajderi, tako su u noći prelaza sa 2022. na 2023. godinu stvoreni svi uslovi za nestanak - vlasnika menjačnica.

Uglavnom su to bili oorodični poslovi kojim su se bavili celog života. Dok su svi nazdravljali uvođenju evra, njima je evro ostao metafora za ispijenu čašu koja je u ustima ostavila gorak okus. Oko dve trećine mjenjačnica zatvorilo je svoja vrata do Nove godine, piše portral Lider. Na tržištu su ostali oni najhrabriji, ali i pomalo naivni, misleći da ipak ima nade. Međutim, prema najavama, ta će se nada istopiti do kraja leta, najkasnije do kraja godine.

Teme za vas

Deo njih pad menjačkih poslova pokušava da nadomesti uvođenjem novih usluga poput kupoprodaje zlata i radom kao kriptomjenjačnica, neke mjenjačnice uvele su plaćanje na daljinu, odnosno prenos novca, a neke su ponudile uslugu preuzimanja paketa, kao pick-up lokacije. Međutim, za sada ništa od toga ne može da nadomesti dobru staru menjažu kuna u evre i obrnuto.

Na stranicama Hrvatske narodne banke nalazi se popis licenciranih menjača koji su od Banke dobili odobrenje za obavljanje menjačkih poslova. Prema njemu se može zaključiti da su više od 80 odsto tih "menjačnica" zapravo subjekti s nekom sasvim drugom primarnom delatnosti, a menjački poslovi dođu im usput, kao dopuna drugih usluga.

Tako je na popisu menjačnica najviše hotela, kladionica i kasina, putničkih agencija, prevoznika, benzinskih pumpi i slično.

- Pravnih lica i firmi s odobrenjem u prethodne tri godine bilo je više od hiljadu. Dana 1. aprila prestalo je da važi 711 odobrenja za obavljanje menjačkih poslova - kažu u HNB-u.

Promet u menjačnicama, prema HNB-ovim podacima, je sa 616 miliona evra u prva tri meseca 2022. godine pao na 57 miliona evra, što je manje od deset odsto nekadašnjeg prometa koji su ostvarivale menjačnice u Hrvatskoj.

(Telegraf Biznis)