Peking neumoljiv: Kineski zajmovi guraju najsiromašnije zemlje sveta na ivicu kolapsa

Foto: Shutterstock

Desetak siromašnih zemalja suočeno je sa ekonomskom nestabilnošću, pa čak i kolapsom pod težinom stotina milijardi dolara stranih zajmova, od kojih je većina od najvećeg i najneumoljivijeg vladinog zajmodavca na svetu, Kine.

Analiza AP-a o desetak zemalja koje najviše duguju Kini, uključujući Pakistan, Keniju, Zambiju, Laos i Mongoliju, otkrila je da se za vraćanje tog duga troši sve veći iznos poreskih prihoda potrebnih za održavanje škola, snabdevanje strujom i plaćanje za hranu i gorivo. Takođe, zajmovi  iscrpljuju devizne rezerve koje ove zemlje koriste za plaćanje kamata na te zajmove.

Teme za vas

Iza kulisa je to što Kina ne želi da oprosti dug i njena ekstremna tajnovitost o tome koliko je novca pozajmila i pod kojim uslovima, što sprečava druge velike zajmodavce da uskoče u pomoć. Povrh toga, nedavno je otkriveno da se od država tražilo da stavljaju gotovinu na tajne depozitne račune koji guraju Kinu u prvi red poverilaca za isplatu.

Zemlje u analizi AP-a imale su čak 50 odsto svojih inostranih zajmova iz Kine, a većina je trošila više od trećine vladinih prihoda za otplatu spoljnog duga. Dve od njih, Zambija i Šri Lanka, već su zapale u probleme.

U Pakistanu, milioni tekstilnih radnika su otpušteni jer zemlja ima preveliki spoljni dug i ne može sebi da priušti da drži uključenu struju i da mašine rade.

U Keniji je vlada zaustavila isplate plata hiljadama zaposlenih u državnim službama kako bi uštedela gotovinu za plaćanje inostranih kredita. Predsednikov glavni ekonomski savetnik je prošlog meseca napisao na Tviteru: "Plate ili neizvršavanje obaveza? Biraj."

Foto: Tanjug/AP

Otkako je Šri Lanka bankrotirala pre godinu dana, pola miliona industrijskih radnih mesta je nestalo, inflacija je probila 50 odsto, a više od polovine stanovništva u mnogim delovima zemlje je zapalo u siromaštvo.

Stručnjaci predviđaju da bi, ukoliko Kina ne počne da ublažava svoj stav o svojim zajmovima siromašnim zemljama, moglo doći do talasa političkih preokreta.

- U velikom delu sveta, sat je otkucao ponoć - rekao je ekonomista sa Harvarda Ken Rogof.

Studija slučaja o tome kako se to odigralo Zambija, zemlja bez izlaza na more od 20 miliona ljudi u južnoj Africi koja je u poslednje dve decenije pozajmila milijarde dolara od kineskih državnih banaka za izgradnju brana, železnica i puteva.

Zajmovi su podstakli privredu Zambije, ali su takođe podigli otplate kamata tako visoko da je malo ostalo za vladu, primoravši je da smanji potrošnju na zdravstvenu zaštitu, socijalne usluge i subvencije poljoprivrednicima za seme i đubrivo.

U prošlosti, pod takvim okolnostima, veliki vladini zajmodavci kao što su SAD, Japan i Francuska sklapali su ugovore o oproštaju nekog duga, pri čemu je svaki zajmodavac jasno otkrivao šta im duguje i pod kojim uslovima kako se niko ne bi osećao prevarenim.

Ali Kina nije igrala po tim pravilima. U početku je odbila čak i da se uključi u multinacionalne pregovore, pregovarajući odvojeno sa Zambijom i insistirajući na poverljivosti koja je sprečavala zemlju da kaže ne-kineskim zajmodavcima uslove kredita.

Usred ove konfuzije 2020. godine, grupa ne-kineskih zajmodavaca odbila je očajničke molbe Zambije da obustavi plaćanje kamata, čak i na nekoliko meseci. To odbijanje doprinelo je iscrpljivanju deviznih rezervi Zambije, zalihe uglavnom američkih dolara koje je koristila za plaćanje kamata na kredite i kupovinu glavnih roba poput nafte. Do novembra 2020, sa malo preostalih rezervi, Zambija je prestala da plaća kamate i kasnila je, pokrenuvši začarani krug smanjenja potrošnje i produbljivanja siromaštva.

Inflacija u Zambiji je od tada porasla za 50 odsto, nezaposlenost je dostigla maksimum u 17 godina, a nacionalna valuta, kvača, izgubila je 30 odsto svoje vrednosti za samo sedam meseci.

Nekoliko meseci nakon što je Zambija bankrotirala, istraživači su otkrili da duguje 6,6 milijardi dolara kineskim državnim bankama, što je dvostruko više nego što su mnogi mislili u to vreme i oko trećine ukupnog duga zemlje.

(Telegraf Biznis)