"Srbija mesto gde se sreću Istok i Zapad": Postoji top destinacija za našu zemlju, a ne koristimo je dovoljno

Foto: CEFTA

Krize i izazovna vremena pokazuju ko je i koliko borben, ali nijedna država ne može to sama. Postoji tržište od 20 miliona potršača na kojima važe isti uslovi poslovanja i koje predstavlja možda i najvažniji potencijal za našu zemlju. 

O tome kako Srbija može dodatno da ga iskoristi, šta treba da promeni, ali i kako ostale zemlje članice utiču na nas u eksluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis govori direktor CEFTA Sekretarijata Emir Đikić.

Teme za vas

"Sa svojih 13 miliona stanovnika (bez Srbije) CEFTA se uvek nalazi u top 3 izvozne destinacije Srbije. Podaci pokazuju da između 20% i 25% dodatne vrednosti u srpskom izvozu se stvara tu", kaže naš sagovornik između ostalog.

• Koji su ključni potencijali članica CEFTA regiona?

- U poslednjih nekoliko godina bili smo suočeni sa brojnim krizama i izazovima koje je trebalo prebroditi. Svaka od članica CEFTA sporazuma je trebalo da se izbori sa njima, međutim, nijedna od njih to nije mogla sama.

Baš u ovim trenucima je u prvi plan istaknuta potreba za regionalnom saradnjom i ekonomskom integracijom.

Oslanjajuci si na saradnju sa svojim „komšijama“, svaka od CEFTA članica je postala svesna vrednosti koju donosi ovaj sporazum. Članice CEFTA-e svoje proizvode i usluge mogu da plasiraju na druga CEFTA tržišta i da posluju po mnogo boljim uslovima. S obzirom na veliki privredni potencijal CEFTA članica, tržište od 20 miliona potršača na kojima važe isti uslovi poslovanja predstavlja možda i najvažniji potencijal, ali i korist koju članice imaju od ovog sporazuma.

Uticaj sporazuma na unapređenje odnosa između članica postepeno je razvijao oblasti saradnje u okviru CEFTA-e. Ono na čemu smo radili i gde vidimo veliki potencijal je elektronska trgovina.

• Koje korake ste preduzeli kada je reč o e-trgovini?

- Pripremili smo paket CEFTA odluka, koje očekujemo da budu usvojene ove godine, a koje pojednostavljuju propise za prodaju na celom CEFTA tržištu, podižu nivo zaštite potrošača i transparentnost cena, te uklanjanju neopravdane prakse geoblokiranja za potrošace koji kupuju putem interneta.

Na kraju, ono što vidimo kao priliku je i unapređenje saradnje sa EU, jer sve ono što radimo na nivou CEFTA-e ima svoj potencijal i za primenu sa EU, poput Zelenih koridora koji su prošireni i na EU zemlje članice.

• Da li postoje ograničenja koja utiču na ekonomski rast u CEFTA regionu, kako komentrišete geo-političke izazove i njihov uticaj?

- Dešavanja u Evropi u protekle tri godine, samo su dodatno ukazala na to kolika je važna regionalna saradnja i povezivanje u okviru celog CEFTA tržišta. Epidemija virusa korona, rat u Ukrajini, inflacija, nedostatak energenata… Sve je to uticalo na svest ekonomija koliko je saradnja u kriznim periodima važna.

Međutim, i pored te svesnosti, postoji manjak političke volje među ekonomijama Zapadnog Balkana, zbog čega je važno da dodatno promovišemo benefite koje donosi sporazum CEFTA i koliko je on važan za sve potpisnice.

Ono što je neophodno je ubrzavanje procesa usvajanja usaglašenih CEFTA odluka (Odluka o olakšavanju elektronske trgovine, Odluka o uslugama dostave paketa među članicama, Odluka o sprečavanju neopravdanog geoblokiranja i Odluka o priznavanju AEOS programa), jer suština regionalne ekonomske integracije leži u prioritizaciji ekonomskih pitanja i prevazilaženju političkih prepreka.

• Srbija je strateški locirana između Evrope i Azije, koliko je ta veza važna za transport i logistiku?

- Srbija je oduvek bila mesto na kome se sreću Istok i Zapad i račvaju putevi, to je donelo veliki potencijal kada je u pitanju transport i logistika.

Srbija ima mnogo prirodnog potencijala koji bi mogao dodatno da bude eksploatisan/Foto: Shutterstock

Povezanost sa morskim lukama u Bugarskoj i Crnoj Gori, mogućnost korišćenja rečnog saobraćaja, nekoliko aerodroma, izgradnja auto puteva i sve intenzivniji rad na širenju mreže pruga, svakako će doprineti većoj angažovanosti srpskih kompanija koje obavljaju poslove prevoza i carinjenja robe.

Doneti protokoli u okviru CEFTA sporazuma u velikoj meri su olakšali procedure i potrebnu dokumentaciju koja je potrebna za trgovinu i prevoz robe u okviru CEFTA-e.

• Koji prirodni resursi bi mogli dodatno da se eksploatišu kako bismo privukli investitore?

- Srbija ima mnogo prirodnog potencijala koji bi mogao dodatno da bude eksploatisan. Obnovljivi izvori energije, kao što su velike reke i snaga vetra, nisu iskorišćeni do kraja.

Takođe, veliki potencijal ima i eksploatacija minerala i ruda, a sve to predstavlja potencijal koji Srbija može da ponudi na tržištu i privuče investitore koji bi, bez sumnje, u ovome prepoznali dobru priliku.

• Kakvi su izgledi za povećanje obima trgovine i investicija unutar CEFTA regiona?

- CEFTA tržište spada u ključne izvozne destinacije CEFTA strana i dodatno proširenje oblasti saradnje doprineće povećanju obima trgovine. Po našim podacima, Srbija u 2021. godini izvezla je u CEFTA-u skoro 4 milijardi evra, što je više nego što je pojedinačno izvezla na tržišta Nemačke, Italije ili Kine, kao prva tri izvozna tržišta.

Iako se u ovom periodu još uvek osećao uticaj pandemije, istina je da se CEFTA sa svojih 13 miliona stanovnika (bez Srbije) uvek nalazi u njene top 3 izvozne destinacije. Bitno je primetiti da CEFTA ima sve značajniju ulogu ne samo kao izvozna destinacija, već i kao izvor globalne konkurentnosti privrede.

Podaci za Srbiju pokazuju da između 20% i 25% dodatne vrednosti u srpskom izvozu se stvara u CEFTA-i. Ako to uporedimo sa nešto ispod 30% EU dodatne vrednosti, vidimo da je značaj ova dva tržišta približno jednak za konkurentno funkcionisanje srpske izvozne privrede.

Dodatno, učešće domaće dodate vrednosti u izvozu iznosi oko 6% za CEFTA, u poređenju sa 11% za EU. Ovaj pokazatelj nam govori da moramo više pažnje da posvetimo olakšavanju trgovine sa višim stepenom dorade, kao što su mašine, uređaji i sl.

Potencijal za širu saradnju i napredak je veoma veliki, a samim tim, naš cilj je da zajedničkim zalaganjem podstaknemo poslovanje u skladu sa principima Evropske unije, a time i nove investicije.

U proteklih osam godina doneti su protokoli koji se odnose na dalju liberalizaciju trgovine i priznavanje važećih dokumenata, potpisa, programa, tako da je urađeno mnogo toga. Sada, kada smo ovim dokumentima „prokrčili“ put, na članicama je da tim istim putem krenu. Na kraju, otvorenost trgovine šalje pozitivnu poruku i multinacionalnim investitorima da poslovanje u CEFTA stranama, osim pristupa CEFTA tržištu donosi i mogućnost uključivanja u CEFTA lance snabdevanja.

• Kako su nedavna politička dešavanja u regionu, kao što je prošlogodišnja odluka EU da otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uticala na ekonomske izglede zemalja CEFTA?

- Otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom je imala pozitivan uticaj, jer to znači da će ove zemlje usklađivati svoje pravne i zakonske propise sa EU, što opet znači da će ih dodatno usklađivati i sa ostalim stranama CEFTA i time stvoriti povoljnije uslove poslovanja u regionu.

Podsetimo da su procesi olakšanja trgovine u CEFTA-i bazirani na EU standardima, sa ciljem unapređenja trgovine u regionu i sa EU. Politička volja je ta koja često koči sve napore koji se učine kako bismo se pomerili napred. Verujem da će stabilizacija na finansijskom tržištu Evrope, obuzdavanje inflacije i stvaranje novih uslova za unapređenje robne trgovine između zemalja, malo smekšati politiku donosilaca političkih odluka.

Procesi olakšanja trgovine u CEFTA-i bazirani na EU standardima/Foto: Shutterstock

Svaki predlog ekonomske saradnje, u regionu ili van njega, prilika je da se smanje troškovi za građane i kompanije iz regiona. To je ono što bi trebalo da vratimo u fokus političkog narativa.

• Koji specifični sektori ili industrije pokazuju najveći potencijal za rast i ulaganja u zemljama CEFTA i koji faktori pokreću ovaj rast?

- CEFTA pojedinačna tržišta usmerena su na različite grane privrede, što i predstavlja ključni potencijal CEFTA-e, jer kao jedinstveno tržište pruža velike mogućnosti za razvoj i investicije. Oslanjajući se na studije koje su pokazale da, ako CEFTA-u dovedemo na nivo integracije koja postoji u EU, to će dovesti do povećanja dodatnog BDP-a u Srbiji za 3,5%, a verujemo da dodatni ekonomski potencijal leži u stvaranju novih trgovinskih mogućnosti.

Kreiranje zajedničkih politika, zasnovanih na politikama i standardima EU, je put kojim idemo. S jedne strane, ove politike povećavaju trgovinu među stranama, a sa druge poboljšavaju konkurentnost kompanija na tržištu EU i na globalnom tržištu.

• Kako se sprovodi CEFTA sporazum i koji mehanizmi postoje da bi se osigurala usklađenost među zemljama članicama?

- CEFTA sporazum je vlasništvo svih strana, koje usaglašavaju i jednoglasno donose pravila. Sporazum omogućava širenje tržišta za proizvode i usluge, kao i trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače.

Stvaranjem zone slobodne trgovine, članice se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu ovog regiona i želju za pridruživanjem Evropskoj uniji.

Sa jedne strane, ista pravila za sve osiguravaju „fer-plej igru“ u velikoj areni, čije poštovanje obezbeđuje CEFTA mehanizam za rešavanje sporova. Sa druge strane, kompanije uživaju sve koristi koje nudi sporazum, a koje ih motivišu da ulažu u svoje poslovanje kroz modernizaciju, digitalnu transformaciju poslovanja, razvoj i inovacije.

Nevidljiva ruka tržišta funkcioniše jer postoji efikasna trgovinska politika koja kreira podržavajući poslovni ambijent.

• Dotakli smo se teme oko e-trgovine... Potrošači sve češće kupuju onlajn - koji su preduslovi, odnosno koje barijere još treba srušiti da bi se ubrazo rast te trgovine u članicama CEFTA?

Elektronska trgovina beleži veliki rast/Foto: Pixabay

- Svaki predlog ekonomske saradnje treba pre svega ceniti iz ugla koristi i troškova. Isti je slučaj i sa elektronskom trgovinom. Neophodna je veća saradnja, transparentno prikazivanje troškova, usklađivanje zakonskih propisa, priznavanje elektronskih potpisa…

Sve u svemu, malo više političke volje, koju će ekonomija i biznis svakako pratiti.

• Koliko cene usluga koje prate e-commerce (transakcije, dostave...) ograničavaju neka tržišta da budu uspešna kad je e-commerce u pitanju?

- Ovo ne bi trebalo da bude izgovor zašto je elektronska trgovina manje uspešna na nekim tržištima članica CEFTA, zato što su članice usvojile Akcioni plan za elektronsku trgovinu baš sa ciljem da se ova ograničenja otklone ili bar smanje i tako olakša trgovinska razmena.

Ovim planom, trebalo bi da se omogući svim kompanijama da posluju po istim, zajedničkim pravilima, zasnovanim na onima koja važe u EU i koja će se podjednako primenjivati u celom regionu.

Učinjen je napor da se u svim državama članicama CEFTA, transparentno prikažu cene poštanske dostave i omogući što jednostavniji prolazak paketa kroz carinu, zatim da elektronski potpis bude priznat na svim CEFTA tržištima i da se ukine neopravdana diskriminacija potrošača na osnovu toga u kojoj oblasti žive.

Strane sporazuma treba da budu svesne da elektronska trgovina beleži veliki rast i da ih regulisanje ovog načina trgovine u potpunosti priprema za poslovanje u okviru Evropske unije, čijem članstvu sve one teže, zbog čega ih treba motivisati da što više ulažu u digitalizaciju trgovinskih procesa.