Cena nemačkog putera diktira evropsku ekonomiju, a upravo je pala za 30%: Caka je u ugovorima

Nešto neobično se desilo sa cenom putera u Nemačkoj ove godine — ona je naglo pala, čak i kada su cene mnogih drugih namirnica neprestano rasle, i to dvocifrenim stopama.

Pritom, kilogram maslaca je u maju 2022. vredeo 8,5 evra, a početkom ove godine viđali smo ga "zaključanog" u radnjama širom Srbije.

Teme za vas

Uprkos toj meri i divljanju cena, izgleda da se tadašnja prognoza proizvođača putera Lurpak, Arla Foods AB, obistinila - jer je ta danska kompanija navela da će cene putera u 2023. godini pasti.

Zanimljivo je i to kako ekonomisti, posebno evropski, pomno prate cene ove namirnice, verujući da će od nje umnogome zavisiti dalji tok inflacije u bloku.

Nakon pada cena energije, rastući troškovi hrane postali su glavni izvor inflacije za potrošače u evrozoni, piše FT ovih dana. Rashodi su porasli za 20 odsto od početka prošle godine, što je izazvalo uzbunu i među političarima i centralnim bankarima.

Ali, ekonomisti i brojni rukovodioci sve više veruju da će faktori koji stoje iza pada cene nemačkog putera — zabeležen je pad od skoro 30% od decembra, usled pada troškova proizvođača mleka — uskoro početi da vrše širi uticaj.

Ako druge cene hrane slede isti primer, to ne samo da bi olakšalo nategnute kućne budžete, već bi takođe pomoglo da inflacija u evrozoni nastavi da pada dovoljno brzo da Evropska centralna banka ovog leta prestane da povećava kamatne stope.

Nemačko tržište putera je pomalo neobično. Često se o cenama dogovaraju proizvođač i prodavac - na svakih nekoliko nedelja, što omogućava da se niži troškovi proizvođača reflektuju mnogo brže nego na drugim tržištima, gde se ugovori obnavljaju na svakih šest meseci, ili čak svake godine - u slučaju brendiranih proizvoda.

Foto: Pixabay

Cene putera u ostatku evrozone nisu pale tako brzo, i u aprilu su još uvek rasle u nekim zemlje kao što su Francuska i Španija. Međutim, Tomas Karstensen, viši potpredsednik za globalnu trgovinu u danskoj kompaniji Arla Foods, koja proizvodi Lurpak i Anchor puter, kao i sireve i mleko, rekao je da bi nemačko tržište moglo biti "rani pokazatelj" za cene drugih mlečnih i prehrambenih proizvoda.

Pad cene nemačkog putera je posledica pada cene koje formiraju proizvođači mleka, a sve proizilazi iz nižih troškova hrane za stoku i energije, kao i manje potrošnje koja je dovela do prezasićenosti proizvodnje mleka krajem prošle godine.

Cene sireva su već pale u Nemačkoj i kada bude dogovoren julski ugovor o mleku, može se očekivati dalji pad, konstatuje FT. Za sada, porast cena druge hrane ima značajan uticaj na potražnju.

Vrednost maloprodaje hrane u evrozoni porasla je za skoro 10 odsto u protekloj godini, ali je smanjena za skoro 5 odsto u smislu obima, nakon prilagođavanja inflaciji. Očekuje se da će manja tražnja na kraju dovesti do većeg pritiska na veleprodajne cene, koje padaju na globalnom nivou od prošlog leta.

Te niže veleprodajne cene, zajedno sa padom troškova energije i robe, trebalo bi da se prenesu na kupce — barem delimično. Većina ekonomista je uverena da je porast inflacije hrane dostigao vrhunac, nakon što usledio pada cena u poslednja dva meseca, sa visokih 17,9 odsto u martu na oko 14 odsto u maju.

Ali, još uvek postoji velika neizvesnost oko toga kojim će tempom cene padati u narednom periodu. Alianz predviđa da će cene hrane u evrozoni toliko pasti da će inflacija hrane postati negativna početkom sledeće godine.

Ipak, Subran je upozorio da se oko 10-20 odsto nedavne inflacije hrane ne objašnjava višim troškovima, što ukazuje na povećanje cena od strane kompanija. Ta "pohlepa" bi, kako kažu, mogla da zakoči pad cena.

BNP Paribas očekuje da će inflacija hrane u evrozoni završiti ovu godinu na 8 procenata i ostati iznad 4 procenta u prvoj polovini sledeće godine. Kao jedan od većih zaključaka ističe se poskupljenje popularnog španskog omleta, usled skoka cena jaja za jednu trećinu i većom cenom ulja - od 40 odsto.

Belgijski ljubitelji čipsa morali su da se suoče sa porastom cena ovog proizvoda, zbog skoka cena krompira od 27 odsto. FT dalje piše i da hrvatski enofili plaćaju petinu više za domaća vina, dok šećer od kojeg se pravi italijanski panetone sada košta za dve trećine više.

(Telegraf Biznis)