Turska lira na rekordno niskom nivou

Turska lira pala je za 7 odsto na rekordno nizak nivo od istorijskog kraha 2021. godine, pošto izgleda da je novoizabrana vlada popustila mere za stabilizaciju valute i prešla na mejnstrim politiku.

Lira je bila pod pritiskom otkako je predsednik Redžep Tajip Erdogan ponovo izabran na ovu funkciju 28. maja. U sredu je dotakla rekordno nisku vrednost od 23,16 u odnosu na dolar, čime je njen ovogodišnji gubitak dostigao više od 19 odsto.

Teme za vas

Erdogan je za vikend najavio svoj novi kabinet i imenovao Mehmeta Simseka, bivšeg potpredsednika vlade kojeg strani investitori cene, za ministra finansija. Sismek je kasnije rekao da se ekonomska politika mora vratiti na "racionalno" tlo.

Tržišta takođe čekaju na imenovanje novog guvernera centralne banke koji će zameniti Sahapa Kavcioglua, koji je predvodio smanjenje kamatnih stopa u okviru Erdoganove neortodoksne politike.

Pod pritiskom Erdogana, koji je sam sebe nazvao "neprijateljem" kamatnih stopa, centralna banka je smanjila svoju referentnu stopu na 8,5 odsto sa 19 odsto u 2021. godini, kako bi podstakla ekonomski rast i investicije. Ali to je izazvalo rekordnu krizu lire 2021. godine i dovelo inflaciju do 24-godišnjeg maksimuma na iznad 85 odsto tokom prošle godine.

Povratak Sismeka znak je pomeranja od neortodoksnog smanjenja kamatnih stopa uprkos visokoj inflaciji.

Turske vlasti se sada nadaju da će se strani investitori vratiti nakon višegodišnjeg egzodusa, ali posmatrači tržišta upozoravaju da se Erdogan u prošlosti već okretao konvencionalnoj politici samo da bi se ubrzo nakon toga predomislio.

- Čak i bez političkog uplitanja, proces izvođenja Turske na održivi put biće turbulentan i verovatno će uključivati značajnu devalvaciju - rekao je Pol Meknamara, direktor zaduženja za tržišta u razvoju u kompaniji GAM.

(Telegraf Biznis)