Kako naručeni hibridni ratovi utiču na ekonomiju? Kako to da je Srbija uvek pik kad krene brzo napred?

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

Jedan od najvećih izazova u narednom periodu, biće stopa privrednog rasta naše zemlje. Neki od probelema jesu naši, a dobar deo njih je uvezen. O tome je u poslednjem obraćanju javnosti govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kako je istakao, da bi se održala stopa rasta po kojoj smo u jednom trenutku prednjačili u Evropi, država je pribegla i setu ekonomskih mera, koje će uticati i na inflaciju, kao i na podizanje životnog standarda.

Neke od tih mera su povećanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, ali i odlaganje poskupljenja struje. Baš nekako, kako i cifre pokazuju, kada su ekonomski parametri u najboljem redu, povede se tihi hibridni rat, ili geopolitika isprepleta tako puteve da nam se mnoga vrata zatvore.

Ko podgrava tu vatru i na koji način se opstruiše ekonomija?

Brojne kampanje u regionalnim medijima, i svetskim dovoljno govore o tome.

Uspeh manjih privreda poput Srbije, može da bude trn u oku mnogima, pa pribegavaju šekulacijama i sve popularnijem hibridnom ratu.

Narodski, on se zasniva na onoj staroj "Da komšiji crkne krava".

Hibridni rat je komplikovan i može se voditi bez vojnih sukoba. Pored vojnih metoda, koristi se plasiranje dezinformacija, sankcije, mediji i društvene mreže, lažne vesti.

Pojam hibridnog rata je 2007. prvi definisao Frenk Hofman, bivši pukovnik američkih marinaca, a termin je počeo masovnije da se upotrebljava posle invazije Rusije na poluostrvo Krim 2014. godine.

Tokom hibridnih ratova plasiraju se netačne informacije kako bi se narušila veza države i građana, čime se priprema teren za „haos i nemire". Ekonomske sankcije postale jedno od moćnih oružja za vođenje hibridnih ratova, a pritisci na Srbiju su evidentni.

A šta zaista govore cifre?

Delegacija Republike Srbije koju su činili predstavnici Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija sastala se u Londonu sa 75 investitora i zajednička ocena svih investitora bila je da su makroekonomski fundamenti Srbije odlični i da naša zemlja odavno zaslužuje investicioni rejting.

Ističu Srbiju kao veoma pozitivan primer zemlje koja je mnogo postigla u prethodnim godinama, koja je i tokom prethodne tri godine isprepletane krizama dokazala da zna kako da održi stabilnost i ostane na putanji rasta, zahvaljujući kredibilnim politikama.

Foto-ilustracija: Pixabay, beo-city.com, Telegraf

Investitori ocenjuju da je u Srbiji preduzeto sve što je moglo da se uradi kako bi se ekonomija sačuvala od negativnih efekata jakih globalnih šokova. Kao posebno važno naveli su i način i brzinu reakcije na početku krize u Ukrajini, kada je neizvesnost bila ogromna, što je očuvalo neophodno poverenje u nosioce politika.

"Time je pokazan kapacitet i model reakcije na izazove, što je garancija da će stabilnost biti očuvana u svim uslovima. Pozdravljaju i novi set mera koje je najavio predsednik Srbije, kao i odličnu koordinaciju monetarne i fiskalne politike", navode.

Ističu kredibilnu monetarnu politiku, dobru fiskalnu politiku, visoke devizne rezerve, snažne i rasprostranjene strane direktne investicije po čemu je Srbija već deceniju prepoznatljiva.

Međutim, ako čitate naslovne strane stranih i regionalnih medija, već su počele i negativne analize oko uticaja na naše investicije.

Bivši diplomata i ambasador Branko Branković objašnjava za Telegraf Biznis da se mnogi iz regiona trude da utiču na naše unutrašnje stvari, kao i na pitanja naših bilateralnih odnosa sa drugim zemljama.

- Recimo, zemlje iz regiona, pošto su članice Evropske unije, dobile su zadatak da se pobune protiv eksploatacije litijuma u Srbiji, jer je tako nešto odgovaraju interesima pojedinih zemalja koje drže monopol nad ovom rudom. Oni se na taj način mešaju u naše unutrašnje stvari, što je neprihvatljivo - kaže Branković za Telegraf Biznis.

On objašnjava da tu postoji određeni paradoks.

- Zemlje iz regiona imaju veliki interes da region dobro stoji, ali istovremeno nisu za to da Srbija bude ta koja je vrlo stabilna ekonomski, politički i vojno, jer su svesni da oni, kao države članice EU, ne mogu unutar unije da dostignu ni približni stepen razvoja koji mi imamo. A mora se opravdati pred narodom kako to da Srbija bolje stoji od njih, a nije članica EU - kaže naš sagovornik.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže za Telegraf Biznis da tome i ne treba pridavati pažnju jer i cifre govore pravo stanje stvari.

"Reči nemaju značajnog uticaja na priliv stranih direktnih investicija. Ja uvek ističem pitanje konjukture u Evropi. Govorim o tome da je slaba konjuktura u nemačkoj industriji i industriji centralne Evrope,  a mi smo deo šire industrijske zone. Mnogo industrijskih preduzeća je okrenuto ka izvozu, odnosno izgrađenom kapitalu orijentisnom na to područje, to utiče i na nas. Delimo ekonomsku sudbinu Evrope, a tu računam na Nemačku, Češku, Slovačku, Mađarsku..."

Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan je prilično žilav kada je reč o ekonomiji, a koji je imao prosečan rast od oko 3 odsto.

"To je jače nego što se očekivalo, a mi smo centralna zemlja tog regiona i vedrija strana čitave ekonoske situacije. Brojevi pokazuj uda hibridni ratovi ne utiču na nas - 4, 4 miliarde stranih direktnih investicija -  ko sluša hrvatske političare ili neke druge kad je u pitanju ovakvo pravo stanje stvari", ističe Kovačević.

Kada je reč o najavljenim merama za poboljšanje životnog standarda građana, kaže da država redovno koriguje plate i penzije u vreme inflacije kako bi se održale realne plate i penzije, i da se sada radi o posebnim merama za određene delove javnog sektora koji su veoma važni, kao što su zdravstvo i obrazovanje.

I nije samo reč o merama, kao što smo pomenuli na početku teksta, specijalizovani i orkestrirani hibridni ratovi mogu da imaju ekonomski uticaj i da neporsredno odlože ili čak prekinu neke projekte.

Primera radi, vidljivi potencijal koji bi Srbija mogla da iskoristi jesu kritične sirovine. To su bakar koji imamo i eksploatišemo ga godinama, aluminijum i litijum koji je često tema, ali nije prihvaćen iz nekog neobičnog ili čudnog razloga, a na to nam i Branković ukazuje u ovom tekstu. I nije jedini.

"Srbija ima potencijal i dobru rudu za eksploataciju litijuma i ogromnu šansu za razvoj. Litijuma imaju i drugi, pa nas niko neće dugo čekati. Evropa po svaku cenu želi da se oslobodi uvoznog litijuma, odnosno želi svoj, pa se ubrzano razvijaju projekti u Portugalu, Finskoj, Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj. Potencijal koji se ovde nalazi nije mali, cena je znatno skočila i već postoji šteta što eksploatacija nije započela. Povezalo se sve sa politikom, iako projekt traje bar 20 godina. Inače, sam rudnik, zaključno sa deponijom je sastavni deo tehnološkog procesa. Verujem da se donosioci odluka u poslednje dve decenije kaju što nisu ubrzali procese", rekao je ranije dr Aleksandar Jovović za Telegraf Biznis.

Inače, svetske potrebe za litijumom u 2022. godini bile su 321.000 tona, a procena je da će za deset godina biti sedam puta veće nego danas. Najviše propagande protiv ovog projekta stizalo je baš iz regiona.

Slično je i sa našom industrijom naoružanja. Gotovo karikirani tekstovi izlazili su posle naše vojne vežbe.

"Kako se nisu ti isti iz regiona pobunili kada je oružje iz drugih zemalja stizalo u te iste zemlje. Sa takvim stavovima i kritikama ispadaju smešno i licemerno. Ko je njima kriv što nemaju kapacitete da proizvedu i izvezu oružje, koje je pored energenata najisplativije za ekonomski rast. Na tome Amerikanci profitiraju već desetinama godina. To su dupli standardi - kaže Branko Branković za Telegraf Biznis.

Industrija naoružanja je uvek imala važnu ulogu u svakoj zemlji. Obebeđuje siguran posao za radnike, ugovore koji garantuju redovan priliv sredstava, a kvalitet našeg asortimana prepoznat je svuda u svetu.

Rehabalitovana je  i unapređenja proizvodnja, podmlađen kadar, uvrštene su savremene tehnike rada i s ponosom se predstavimo svuda u svetu na svim sajmovima naoružanja.