Domaći knjigovođa ima predlog fiskalnog računa za bakšiš: Oporezivao bi se kao poklon, a ne kao zarada

Kako zakonom urediti davanje i primanje bakšiša večita je tema srpskih konobara, taksista, dostavljača, kao i svih drugih koji žive od pružanja usluga i koji uz pomoć napojnica zadovoljnih mušterija upotpunjavaju kućni budžer. I dok se već godinama vodi polemika o ovom pitanju, vlasnik jedne beogradske knjigovodstvene agencije ima rešenje. 

Deluje jednostavno - želimo nekoga da nagradimo zbog dobre usluge i na račun dodamo određen iznos na ime bakšiša. Ali, ne. U praksi nije ni najmanje jednostavno kako zvuči, objašnjava Aleksander Segedi, vlasnik knjigovodstvene agencije "Tim011 Računovodstvo".

Teme za vas

- Kod nas naplata bakšiša, bilo kešom, ili karticom, nije definisana. Imamo jedan divan zakon koji se zove Zakon o poklonu koji podrazumeva da imamo neki potpisani dokument. Vi ste konobar, ja sam gost, ja vama poklanjam onu razliku između računa i ukupnog iznosa koji sam dao. To bi se oporezivalo kao i poklon, sa 2,5 odsto, a za plaćanje bi mogao da koristi keš, ali i kartica i niko ne bi zazirao od toga, ni konobari, ni vlasnici restorana, ni gosti - objašnjava on.

I danas na nekim mestima možete da dodate željeni iznos prilikom plaćanja karticom, ali malo ko zna da od 100 dinara uplaćenih na ime bakšiša preko kartice, konobaru kom je novac namenjen ide samo 35 dinara.

- Plaćanjem bakšiša karticom stvara se višak u kasi, za taj višak pravi se knjižno zaduženje i za toliko se uvećava prihod te kafane. Kada hoćemo radniku da prebacimo taj novac, na njega moramo da obračunamo PDV od 20 odsto, kao i porez i doprinose koji iznose oko 45 odsto. To znači da ako želite da budete potpuno čisti 65 odsto bakšiša će ići državi, pa že od naših 100 dinara, konobar dobiti samo 35. -I ne samo to, smatra se i utajom poreza između gosta kafane i konobara. Ali, poreska kada dođe u kontrolu oni najlakše mogu da naplate kaznu od kafane koja skoro pa nije učestvovala u svemu tome - objašnjava Segedi.

Foto: Aleksander Segedi

Ako Poreska uprava kod zaposlenih pronađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, oni podnose protiv poslodavaca prekršajne prijave za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću u rasponu do 2 miliona dinara za pravna lica, do 500.000 dinara za preduzetnike.

Ako bismo izbegli donošenje novih komplikovanih zakonskih rešenja i odlučili da koristimo zakone koje već imamo, sve što nam treba je dodatnih desetak centimetara papira na kojem se štampa fiskalni račun.

Mnogi fiskalni računi već sada imaju nefiskalne isečke, dodatke računu na kojima stoje reklame, informacije o poklonima, kao i podaci o sakupljenim bodovima, ili predstojećim akcijama i nagradnim igrama.

- U ovom slučaju bi na tom dodatku papirića stajale neke dve, tri nove informacije i mesto za potpis. Time bismo rešili i problem viška u kasi, jer se danas kafane zatvaraju zbog biška u kasi, a na ovaj način bismo imali dokaz otkud taj višak tu - kaže on.

Taj novac bi bilo legalan, konobar bi nosio isečke u računovodstvo i uzimao svoj zarašeni bakšiš na dnevnom ili nedeljnom nivou, u zavisnosti od dogovora sa poslodavcem.

- Nama u računovodstvu nedostaje razlog zašto je na računu pisalo 2.300 dinara, a leglo je 2.800 dinara. Kada bi se radilo skroz po zakonu, višak novca bi se vraćao nazad onome ko ga je poslao, što je u potpunosti moguće. Računovodstveno je to najispravnije, ali je suludo. Primenom Zakona o poklonu računovodstvo bi imalo dokaz zašto ima više novca u kasi, a potpis bismo stavljali da poreskoj damo do znanja da je u pitanju ugovor - kaže Segedi.

Koristi od zakonskog regulisanja pitanja napojnice imali bi svi učesnici. Gosti bi dobijali bolju i kvalitetniju uslugu, uslužno osoblje veću zaradu, preduzetnici veći promet, a država veći prihod u budžetu.

(Telegraf Biznis)