• 3

Vreme čitanja: oko 2 min.

EK pokrenula peti investicioni paket za Zapadni Balkan: U vrednosti od 2,1 milijardu evra

Vreme čitanja: oko 2 min.

Ovi projekti će pomoći u smanjenju nejednakosti, povećanju otvaranja novih radnih mesta i smanjenju potrošnje energije i emisije gasova staklene bašte

  • 3
Evropska komisija, Srbija, grafikon Foto: Shutterstock, Pixabay, Wikipedia

Evropska komisija pokrenula je novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata u oblasti transporta, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu, u vrednosti od 2,1 milijardu evra.

Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije, ovo je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

Projekti su pripremljeni u bliskoj saradnji sa partnerima na Zapadnom Balkanu i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se ubrzala evropska perspektiva regiona. Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da se novim investicionim paketom šalje glasna i jasna poruka partnerima sa Zapadnog Balkana, a to je da je njihova budućnost u EU i da "ostvarujemo stabilan napredak" kako bismo prevazišli neravnomeran ekonomski razvoj.

- Ovi projekti će bolje povezati zemlje regiona međusobno i sa EU, pomoći u dekarbonizaciji njihovih ekonomija i pružiti podršku konkurentnosti privatnog sektora u regionu - rekao je Varhelji.

On je pozvao partnere sa Zapadnog Balkana i međunarodne finnsijske institucije da što pre pokrenu ove projekte kako bi građani i preduzeća u regionu mogli da imaju koristi od ovih investicija.

Investicioni paket od 2,1 milijardu evra, koji uključuje 528 miliona evra grantova EU iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, zajmove međunarodnih finansijskih institucija i doprinose privreda Zapadnog Balkana, u petak je podržao Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF).

Odobreni projekati pokrivaju pet prioritetnih sektora. Humani razvoj odnosi se na unapređenje energetske efikasnosti i integrisano upravljanje energijom Univerziteta u Beogradu.

Čista energija podrazumeva obnovu hidroelektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini radi smanjenja emisije gasova staklene bašte i povećanja energetske efikasnosti u Severnoj Makedoniji.

Ostali projekti uključuju jačanje prenosne mreže Severne Makedonije ili postavljanje zelenog transporta u Tirani.

Održivi transport znači izgradnju deonica i poddeonica autoputa na Koridoru Vc u Bosni i Hercegovini i Koridoru VIII u Severnoj Makedoniji.

Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vreme putovanja i podstaći održiv ekonomski rast.

Životna sredina i klima podrazumevaju obnovu sarajevskog vodovodnog sistema radi poboljšanja javnog zdravlja, jačanja komercijalne infrastrukture i poboljšanja ukupne efikasnosti vodosnabdijevanja u kantonu Sarajevo.

Privatni sektor se odnosi na snabdevanje finansijskim sredstvima za obnovljive i efikasne energetske mere u regionu, održiv pristup finansijama za preduzetništvo i kombinaciju specijalizovanog finansiranja za digitalizaciju i konkurentnost za mikro i mala preduzeća (MMSP).

Ovi projekti će pomoći u smanjenju nejednakosti, povećanju otvaranja novih radnih mesta i smanjenju potrošnje energije i emisije gasova staklene bašte.

Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan od 30 milijardi evra investicija, uključujući do devet milijardi evra grantova EU, ima za cilj da podstakne dugoročni oporavak, ubrza zelenu i digitalnu tranziciju, kao i da podstakne regionalnu saradnju i približavanje EU.

Investicioni okvir za zapadni Balkan (VBIF) je zajednička finansijska platforma Evropske komisije, finansijskih organizacija, država članica EU i Norveške sa ciljem unapređenja saradnje u ulaganjima javnog i privatnog sektora za društveno-ekonomski razvoj regiona i doprinosa evropskim integracijama zapadnog Balkana.

VBIF je glavno finansijsko sredstvo za sprovođenje ambicioznog ekonomskog i investicionog plana EU za zapadni Balkan, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske komisije.

(Telegraf Biznis)

Video: Vučić na događaju, posao za 1.000 ljudi: Otvorena fabrika "Hansgrohe" u Valjevu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • ARS

    1. jul 2023 | 10:37

    Jel to zbog bombardovanja Srbije, mislim zamazivanje očiju, zbog materijalne štete načinjene Srbiji ?

  • Carica Sveta

    1. jul 2023 | 12:49

    Odlično. Evropa je jedinstven kontinent i svi treba da budu uključeni u projekte EU. Klimatske promene i vremenski ekstremi ne poznaju granice. U Srbiji se veoma pažljivo prate svi parametr zagađenja ili ugrožavanja biodiverzitetai, mnogo se ulaže u sektor zaštite životne sredine u energetsku efikasnost, energetsku diversifikaciju, u održivi razvoj, nove tehnologije. Ali mora još mnogo toga da se uradi u smanjenju nejednakosti u razvoju u odnosu na evropske partnere Kao i u ravnomernu regionalnu zastupljenost i cirkularnu ekonomiju. Dekarbonizacija je svima cilj. Ali do njega se stiže postupno. Sva sredstva koja EK ulaže u ove projekte, višestruko će se isplatiti smanjenjem efekta staklene bašte. To je dužnost svih nas prema budućim generacijama. Predugo je trajala nebriga i preterana eksploatacija životnih resursa i sada mora da se učini sve kako bi se zaustavio ovaj proces i preokrenuo u drugom smeru. Jer to znači u krajnjoj liniji očuvanje života. To je valjda svima sasvim jasno.

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>