Banke nam pred odmor nude dozvoljeni minus: Kamate idu do 34 odsto, a još su više za nedozvoljeni

Foto: Shutterstock

Godišnji odmori su na pragu, a banke, svesne da je građanima u ovom periodu uvek potreban "dinar više", počinju da obaveštavaju svoje klijente da, ako žele, mogu da traže dozvoljeni minus.

Reklamiran od strane banaka kao najbrže rešenje za prevazilaženje trenutne potrebe za novcem, dozvoljeni minus, iako donosi dodatni novac u kratkom roku, nije možda najbolji bankarski proizvod. U pitanju je jedan od najskupljih vidova zaduživanja, a oni koji uđu u ovo "vrzino kolo", teško iz njega izlaze.

Teme za vas

U posao oko uzimanja dozvoljenog minusa, brzo, po jednostavnoj proceduri i uz minimum potrebne dokumentacije ulazi veliki broj građana. Prosečna kamatna stopa koja se plaća na dozvoljeni minus iznosi 29,11 odsto, a gledajući po ponudama banaka, najniža kamata iznosi 10,64 odsto, a najviša 34,51 odsto. 

Dozvoljeni minus dobar je za one kojima je novac potreban svega nekoliko dana, dok ne legne plata. Problem je što ga malo ko koristi na taj način. Većina ljudi celu sumu potroši odjednom i onda je nadalje u ogromnom minusu na koji svakog dana teče kamata.

Pored kamata koje je plaćao celih godinu dana, kada istekne period na koji je minus odobren, korisnik mora da vrati čitav iznos pozajmice, a dešava se da ljudi skliznu i u nedozvoljeni minus, kada se zaduže više nefo što im je odobreno. Kamate na nedozvoljeniminus idu do neverovatnih 45 odsto.

Iz NBS su u više navrata govorili za Telegraf Biznis o ovim proizvodima. Naime, kako objašnjavaju, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koji korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom.

- Dakle, samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja - objasnili su nedavno iz NBS.

Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

U Hrvatskoj se, s druge strane, nedeljama vodila prava javna bitka oko ukidanja takozvanog prećutnog minusa, zbog ogromnih kamatnih stopa koje se plaćaju na taj proizvod. Tamošnje banke, morale su ovih dana da daju nove ponude građnima.

(Telegraf Biznis)