Od danas na aerodromu bez ograničenja broja kompanija koje obavljaju ček-in i sortiranje prtljaga

Foto: Shutterstock

Na osnovu odluke Direktorata civilnog vazduhoplovstva, od danas više ne postoji ograničenje u pogledu broja kompanija koje na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ mogu da pružaju usluge zemaljskog operatera, saopštio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

To, kako je istakao, znači veću konkurenciju u obavljanju usluga ček-ina i sortiranja prtljaga, a samim tim i bolju i bržu uslugu za putnike i manje gužve.

„U skladu sa koncesionim ugovorom, Direktorat je juče doneo odluku, koja je od danas na snazi, kojom je ukinuto ograničenje broja zemaljskih operatera, odnosno kompanija koje za avio-prevoznike obavlja usluge ček-in, sortiranja i ukrcavanja i iskrcavana prtljaga“, rekao je Vesić na Prvoj TV.

Pojasnio je da svaka avio-kompanija bira svog zemaljskog operatera za svakom aerodromu, spram toga ko pruža najbolju uslugu.

Naveo je da su do sada na beogradskom aerodromu to mogle da rade tri kompanije – koncesionar aerodroma „Vansi“, kao najveća, zatim Er Srbija koja je imala mogućnost, iako to nije radila, i francuska kompanija „Skaj partner“.

Sada više nema restrikcija, i sve kompanije koje imaju odgovarajuće sertifikate za obavljanje tog posla, koje izdaje država Srbija, mogu slobodno da rade, ukazao je minsitar Vesić.

On je kazao da, za sada, još tri kompanije imaju potrebne sertifikate – britanski Menzis graund holding, koja godišnje opsluži 300 miliona putnika u 60 država, grčki Golden er, sa 5.000 zaposlenih, i domaća kompanija Er Pink.

„Od danas na aerodromu mogu da rade i ove tri i naravno, nove kompanije, kako budu ispunjavale uslove i dobijale sertifikate. Time ćemo podići konkurenciju među zemaljskim operaterima i rešićemo najveći problem - da se usluge za putnike vrše bolje, brže i efikasnije i da nema gužvi“, rekao je Vesić.

On je dodao da je situacija na aerodromu „Nikola Tesla“ već ovih dana bolja nego što je bila, ali i da slični problemi sa gužvama i koferima postoje i na drugim aerodromima, što, naravno, ne znači da država i koncesionar ne treba da učine sve da aerodrom funkcioniše što bolje.

Podsetio je i da se na zahtev MUP-a postavljaju još tri „kućice“, odnosno još šest mesta za pasošku kontrolu, a razmišlja se i o uvođenju kapija za elektronsko očitavanje pasoša, za domaće putnike, kojih je oko 50 odsto na beogradskom aerodromu.

Vesić je dodao i da je Evrokontrol označio 15. jul kao kritičan dan za sve evropske avioprevoznike i za nekoliko desetina evropskih aerodroma zbog očekivanog zagušenja u avio-saobraćaju, ali da se na dnevnom nivou radi na tome da beogradski aerodrom dočeka taj dan pripremljen. “Radimo na tome svi zajedno od Ministarstva na čijem sam čelu, preko koncesionara, Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i Er Srbije”, rekao je Vesić.

(Telegraf Biznis)