Top 5 proizvoda koje Srbija uvozi i odakle oni najčešće stižu u našu zemlju

Foto: Tanjug/AP

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije tokom prošle godine iznosila je 70.214 miliona dolara, što je porast od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i 66.620,3 miliona evra, što je porast od 31,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od 29.059,5 miliona dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 41.154,5 miliona dolara, što je za 20,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Teme za vas

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 27.605,9 miliona, što je čini rast od 26,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 39.014,4 miliona, što predstavlja povećanje od 34,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 12.095 miliona dolara, što čini povećanje od 45 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 11408,6 miliona, što je povećanje od 61,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 70,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,6 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina (33,6 odsto), sledi Beogradski region (23,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,9 odsto), a oko 2,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,0 odsto), slede Region Vojvodine (33,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,1 odsto), a oko 3,7 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 64,1 odsto, slede roba za široku potrošnju, 25,4 odsto  i oprema, 10,5 odsto.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,3 odsto, slede roba za široku potrošnju, 17,7 odsto i oprema, 12,3 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2476,6 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i pića.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i lignit), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i električna energija) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Hrvatskom, Slovačkom, Rumunijom, Velikom Britanijom, Švedskom, Češkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Turskom, Irakom, Mađarskom, Nemačkom, Italijom, Belgijom, Danskom, Švajcarskom, Holandijom, Poljskom, Francuskom, Grčkom, Slovenijom, Bugarskom, SAD-om...

Srbija najviše izvozi električne mašine, metalne rude, pogonske mašine, gvožđe i čelik, kao i povrće i voće. Sa druge strane, najviše uvozimo naftu, električne mašine, prirodni gas, električnu energiju i medicinske i farmaceutske proizvode.

(Telegraf Biznis)