"Ne legalizujemo nelegalnu gradnju, omogućavamo ljudima da imaju struju i vodu"

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je danas u parlamentu da se predloženim izmenama Zakona o ozakonjenju ne legalizuje nelegalna gradnja, kao višedecenijski problem, već se donosi humanitarna mera – kako bi ljudi koji žive u nelegalnim objektima dobili struju i vodu, što je njihovo ljudsko pravo.

Poslanik grupe „Moramo“ Nikola Nešića kritikovao je izmene tog zakona, jer smatra da će doneti još veću podelu u društvu, na one koji regularno grade i one koji su to činili nelegalno, dodajući da ne postoji analiza koliko je to ljudi u nelegalnim objektima bez priključka na vodu i struju.

Zamerio je i što nije bilo javne rasprave, te upitao "gde se žuri sa tom merom".

Teme za vas

Ministar Vesić je konstatovao da decenijama sluša ocene da se neko privileguje, ali da je činjenica da nijedan zakon u poslednjih 20-30 godina nije uspeo da reši problem nelegalne gradnje, iako nijedan nije bio loš, već je problem višedecenijski, a nije lako rešiv.

„Moraćemo zajedno da ga rešavamo i ja ću izaći sa predlogom rešenja problema, ali mi ovim izmenama ne rešavamo status nelegalnih objekata, već omogućavamo da se ljudi koji žive u nezakonitim objektima priključe na infrastrukturu, u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu“, pojasnio je Vesić.

Podsetio je i na probleme pri raseljavanju Roma ispod mosta „Gazela“, koji su tu živeli u nelegalnim naseljima, ali je njihovo iseljavanje sa tog prostora moralo da bude u skladu sa evropskim pravilima i vrednostima.

„Struja i voda su osnovna ljudska prava, ne smeju da zavise od statusa objekata. Mi samo dajemo ljudima da plate priključak legalno i to ne prejudicira odluku o ozakonenju. Ovo je humanitarna odluka, a ne rešava problem nelegalne gradnje“, istakao je ministar.

Zato je pozvao sve poslanike da glasaju za te izmene, jer nema razloga da to ne učine.

„Da budemo hrabri i da prekidamo sa praksama koje nisu bile dobre. Prekinimo sa lošim praksama, jer nam je obaveza da radimo u interesu građana. Nemojte sprečavati ljude da ostvare ljudsko pravo, što je utvrdio Sud u Strazburu. Ako je to vaša politika, recite, ali verujem da to ne misle ni vaše stranačke kolege. To treba da se uradi, oko takvih odluka se ne raspravlja. Ovo nije prejudiciranje odluka o ozakonjenju, već poštovanje evropskih normi“, ponovio je ministar Vesić.

Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, Nešić je zamerio zbog javnog slušanja o tom aktu, 24 sata pre sednice, navodeći da su bili prisutni „brojni lobisti, kompanije, PKS...“.

Dodao je i da ne postoji prava analiza koliko je kvadrata „zarobljeno“ zbog konverzije uz naknadu, ali i da će ta poslanička grupa pokrenuti zahtev za proveru ustavnosti ovog Zakona.

Vesić mu je uzvratio pitanjem – zbog čega je učestvovao u javnom slušanju, ukoliko je to smatrao farsom i formalnošću.

Ministar je istakao da je prvu i jedinu analizu ponudio on sam – da je oko 5.000 lokacija „zarobljeno“, a da je do tog podatka došao „ukrštanjem“ podataka iz lokalnih samouprava.

„Znate kakvu je analizu imao Boris Tadić 2009. godine - nikakvu. Taj zakon je donet tako što su Olivera Dulića zvali u pola noći da mu kažu da se sutra uvodi konverzija... Ta je odluka doneta bez analize, bez podataka o broju lokacija i kvadrata, govorimo se o naplati milijardi, a naplaćeno je 30 miliona evra. Najmanje 5.000 lokacija blokirano, za 30 miliona evra, za 12 godina - besmisleno“, ukazao je Vesić.

Ponovio je da zemljište ispod objekta, kao ni zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije.

Dodao je da je prihvaćen amandman te poslaničke grupe o otvorenim blokovima, i zamolio poslanike da ne govore o lobistima, jer su javnom slušanju prisustvovali ekonomski novinari, predstavnici Amčama, PKS, Saveta stranih invetitora, kompanija... među kojima i jedna čija investicija od 600 miliona evra „stoji“ zbog konverzije.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

„Mislim da je dobro da dođe investicija od 600 miliona, koja bi zaposlila 200, 300 ili 400 ljudi. To je interes svih nas, i dobro je čujemo i privrednike“, rekao je Vesić i podsetio da slučaj Grada Pirota, koji kao jedini kupac, ne može da reši problem konverzije zemljišta u vlasništvu firme u stečaju, zbog čega ne može da se gradi intermodalni terminal.

„Hajde da rešavmao probleme. Nijedna mera, ni zakon nije idealan, uvek je potrebno da se zakon menja. Mera konverzije uz naknadu ne donosi nikakav rezultat i treba da je menjamo“, rekao je Vesić.

Poslanici Danijeli Nestorović je odgovorio da je predmet konverzije po ovom zakonu građevinsko, a ne poljoprivredno zemljište, te da su od ove odredbe izuzete i zemljoradničke zadruge, sportska društva, stambene zadruge, otvoreni blokovi i objekti iz sukcesije, koji čekaju posebne zakone.

Na pitanje koliko je naplaćeno naknada za građevinsko zemljište za Beograd na vodi, naveo je podatak Direkcije za građevinsko zemljište Beograda da je na ime naknade do sada obračunato 177 miliona evra. Kompanija Beograd na vodi plaća doprinose tako što gradi javnu infrastrukturu koja ostaje u vlasništvu Beograda. Do sada je predata Beogradu javna infrastruktura u vrednosti od 78 miliona a u toku je primopredaja javne infrastrukture vredne 52 miliona evra. Ostatak od 47 miliona evra biće izvršen u izgradnji javne infrastrukture kada Grad Beograd uputi zahtev koja javna infrastruktura treba još da se uradi. Dodao je da će se doprinosi i dalje obračunavati kako se novi objekti budu gradili.

Na konstataciju poslanika Vladimira Gajića da su prihvaćeni neki predlozi udruženja gradjana rekao je da to samo potvrđuje da je javna rasporava bila dobra i efektivna, da su nadležni slušali predloge i da je Radna grupa bila spremna da dobre predloge uvaži, a uvažila ih je oko 100.

(Telegraf Biznis)