Evropa vapi za radnicima, ali jedan uslov koji im postavlja je koči da ih nađe

Foto: Shutterstock

Evropa nije iskoristila priliku da popuni praznine u radnoj snazi koje je otvorio dolazak miliona ukrajinskih izbeglica, iako su mnogi koji beže od rata visokoobrazovani ili poseduju nasušno potrebne veštine.

Reka Ukrajinaca koji su nakon invazije Rusije u februaru 2022. godine stigli u Evropu trebalo je da budu blagodet za zemlje istoka u kojima vlada akutna nestašica radne snage koja koči privredni rast, a delom i podstiče inflaciju, piše Reuters.

Teme za vas

Pokazalo se da su prepreke, od nedostatka vrtića do nepriznavanja neevropskih akademskih i strukovnih kvalifikacija, nepremostive. Rezultat je frustracija za obe strane i za poslodavce kojima ostaju nepopunjena radna mesta i za ljude iz Ukrajine koji ostaju bez posla, piše Poslovni dnevnik. 

Mnogi su zapeli na poslovima za koje su prekvalifikovani znanjima i veštinama uz slabe perspektive za željenu karijeru. Svetlana Chuhil zatražila je uslovnu dozvolu za rad u Poljskoj kao doktorka ortopedije i fizioterapeut, nedugo nakon bega iz Ukrajine sa svoje dvoje dece. Više od godinu dana kasnije rečeno joj je da za njen zahtev nedostaje ključni dokument koji je nestao u ratnom haosu.

Mesec dana nakon dolaska u Poljsku, 37-godišnjakinja s diplomom ortopedije, fizioterapije i organizacijskog menadžmenta, stažirala je u centru za socijalnu negu za 1.400 zlota (314 evra) mesečno, otprilike za pola lokalne minimalne plate.

- Nisam mogla biti angažovana kao doktor ili fizioterapeut bez priznavanja diplome - rekla je Chuhil. Nakon pripravničkog staža zaposlila se na dva posla koja nemaju veze s medicinom. Suočena s visokim stanarinama u gradu Zgorzelecu na zapadu Poljske, u decembru se preselila u Goerlic u istočnoj Nemačkoj gde će joj vlada plaćati smeštaj dok ne završi kurs nemačkog jezika i ne nađe posao.

OECD procenjuje da bi uspešna integracija te najnovije grupe izbeglica mogla povećati evropsku radnu snagu za pola procentnog poena. Ali, 17 meseci nakon invazije mnogi su još uvek zaposleni na kratkoročnim ili honorarnim ugovorima, a ne u održivim oblicima zaposlenja, rekla je Ave Lauren, analitičarka migracijske politike pri OECD-u.

- Mislim da prilika još nije propuštena. Ono što bi zemlje sada trebalo da učine je drugi sloj integracije tržišta rada - dodala je Lauren, ističući potrebu za obukom, usavršavanjem i priznavanjem kvalifikacija.

(Telegraf Biznis)